Аграрна политика

или на део за њих повољније. Сасвим је друкнији став ситних сељака земљорадника —који раде на своме породичном газдинству или на туђој земљи: они се радују већем жетвеном прШосу, јер треба да се нсхране. Цене аграрних производа их интересују мање, у полу-натуралној иривреди скоро ни мало. Они хоће да за сто кгр. жита купе uito већуколичнну индустриских артикала, без обзира на цене. Њима је мило да наднице у варошп буду веће: у толико he боље продавати своје производе у доброј и своју радну снагу у рђавој години.

Супротност измгђу аграра и индустрије своди се, дакле, на супротност измгђу великопоседника и индустриалаџа. —Нека пропадну сви великог.оседници: индустрију неће заболети глава, јер ће је успешио снабдевати сељачка газдинства. Напротив, између индустриских радника и земљорадника нема економске суг;ротности. Тежак положај сељака не радује раднике, већ им је фаталан: вишенего скупогхлеба, они се боје јевтине радне снап са села. Скупа храна их једино гева да се боре за веће наднице, да избегавају посреднике стварајући'кооперативе, да мењају начин исхране; конкуренција гладних сељака избацује ихна улицу. Отуда последица; индустриалци и аграрци се кољу као жути мрави око царине на жито. Радници су против ње, а земљорадници не праве од тога велико питање; они мало продају, а још мање извозе.

На вишем ступњу новчаности, када и мали пољопривредници намењују пијаци добар део својих производа, они у индустрији несамо не гледају свога непријатеља, већ виде најбољегпријатељаи савезника: она купује њихову храну и сировине, снабдева их фабрикатима, даје им посла у неприлици. Сељаци у опште воле индустрију. „Аграрци“ се грозе машина и димњака; сељаци их поштују: то су у њиховим очима чудотворна божанства. — Најош вишем ступњу, кад је производња за пијацу још развијенија, индустрија долази у помоћ пољопривреди: уводе се индустриски методи рада, употребљавају се савршенији- алати и машине, сировине се прерађују на лицу места. Стварају се пољопривредне индустрије, кћери варошке индустрије.

У нашој земљи, пољопривреда нема ништа против индустријеОва јој је баш потребна, нарочкто у реонима који имајувелике вишковеза продају, и у пасивним крајевима који обилују радном снагом. Нама су пак пре свега потребне велике иностране пијаце. Али ове траже квалитет који ми још немамо. Зато морамо најпре увозити инструменте за повећање и поправку производње, док оспособимо нашу пољопривреду. Жртва од стране индустрије биће мала или никаква: зар није доста заштићена нашом јевтином радном снагом и скупим npe

435

БУДУЋНОСТ АГРАРА