Адам Бид

АДАМ БИД 7 пе о знан а КИНИ И ИМ ВАН И ва И Мом а ни И ПРВИ

се данас зове „озбиљан човек“; он је више волео црквену историју него богословље, и више је марио да позна карактер код човека него да се интересује за његова мишљења; није био много вредан и радан, нити очигледно самопожртвован, нити врло широке руке у давању милостиње, а богословље његово, каошто видесте, било је лабаво. Његове интелектуалне наклоности биле су пре паганске, и он је налазио у одломцима из Софокла и Теокрита више. насладе него у текстовима Исаије-или Амоса. Шта ћете, ако сте младе ловачке своје псе хранили сировим месом, како се онда можете чудити што они и касније више воле препелицу која није печена. Тако су све успомене младачког одушевљења и радости код г. Ервајна биле у вези са поезијом и етиком, које су тако далеко од Библије.

С друге стране опет, морам изнети факт да ректор није био нимало осветољубив — а за многе човекољупце се то не може рећи — да није био нестрпљив — а многи предани богослови нису били без те мане ; и ако он, вероватно, не би пристао да буде спаљен за неко опште добро, нити да да све што има да би се нахранили гладни, он је имао једно милосрђе које је често недостојало најсјајнијим врлинама: био је благ према туђим недостацима, и нерадо претпостављао код других рђаве намере. Он је био један од оних, не одвише многобројних, чије најбоље особине можемо познати само ако их посматрамо далеко од јавних места, од трибине или проповедаонице, ако уђемо с њима у њихову кућу, и чујемо како говоре са старим и са младим својим укућанима, ако „будемо сведоци њихове бриге за свакидашње потребе њихових свакидашњих другова, и уверимо се да своју доброту сматрају као нешто сасвим природно, а не као повод да им се одаје хвала. |

Али, мислили ви о г. Ервајну овако или онако, да сте га срели у оно јунско поподне на његовој сивој кобили, са пуно паса, достојанственог, поносита мушка држања, са доброћудним осмејком на финим