Адам Бид

72 ЏОРЏ ЕЛИОТ

уснама, у разговору са својим сјајним младим пратиоцем на доратастој кобили — ви бисте морали осетити да је тај човек додуше слабо у сагласности са теоријама о свештеничком чину, али да је у савршеној сагласности са мирном сликом предела. Погледајте их на јаркој сунчевој светлости, овде-онде омраченој путујућим облацима, како се пењу падином брда на Орокстонској страни, где се над малом окреченом црквицом уздижу високи забати и брестови парохиског дома. Скоро ће стићи у хејслопску парохију; на лево се већ види сиви црквени торањ и кровови сеоских кућа; а тамо даље, с десне стране, виде се и оџаци Појзерове фарме.

ШЕСТА ГЛАВА Код Појзерових

Очевидно је да се та капија никад не отвара, јер је чисто подупрта високом травом и кукутом;

а ако би је ко и хтео отворити, она је тако зарђана, ·

да би снага, потребна да се капија крене у шаркама, сигурно оборила и четвороугаоне стубове. А то би било на велику штету двеју каменитих лавица, које се-кезе с врстом сумњиве месождерске пријазности изнад грбова који се налазе над сваким стубом. Не би било тешко, кад би се ударили зарези за стопе у стубовима, успети се на зид од опека до глатког каменитог перваза. Али довољно, је и да погледамо између зарђаних шипака на капији, па да доста добро видимо кућу, и сав травом обрасли простор, сем удаљених кутова по страни.

То је врло лепа стара зграда, од црвених опека; црвену је боју ублажавао слој бледих лишаја, прераслих у пријатној неправилности, доводећи у добар склад опеке са украсима од кречњака, који су оквирили три истурена забата, прозоре и врата: Али прозоре затварају дрвени капци, а с вратима је, рекла бих, што и с капијом, да се, то јест, никад не отварају. Ала би стругала по каменитом поду, и шкрипала, кад би ко покушао да их отвори! · Јер то

3оу 3 | 4