Адам Бид

АДАМ БИД 5 73

су солидна, тешка и лепа врата; некад се с треском затварала иза ливреисаног лакеја, који је смештао господина и госпођу у двопрежне кочије, и чекао док не изађу из дворишта.

А сада, човек би готов био да помисли да је та кућа предмет неког дуготрајног процеса, и да ће плодови оног двоструког реда ораха, с десне стране ограде, опасти и иструлити у трави — кад не би чуо потмуо лавеж паса, тамо од оних великих зграда у дну дворишта. Мало после, заиста, излазе из заклона, наслоњеног на леву страну зида, скоро одбијена телад, и почињу глупо своје блејање да измењују са страшним пасјим лајањем, претпостављајући, вероватно, да то има неке везе са ведрицама млека.

У кући дакле мора бити да неко живи, и ми ћемо одмах видети ко је то; јер, уобразиља може свуда проћи; она се не боји паса, и може да прескочи преко зида, и да завирује кроз прозоре, некажњена. Примакните лице једном стакленом окну на прозору, с десна: шта видите» Широко огњиште, са зарђалом гвозденом прекладом; го под; у једном далеком углу гомиле вуне, а на средини неколико празних џакова за жито. То је сав намештај трпезарије. А шта видите кроз прозор с леве стране 2 Неколико коњских опрема, седло, преслицу, и неку стару кутију, пуну препуну шарених крпа. На ивици те кутије лежи велика дрвена лутка, која, што се тиче осакаћивања, много потсећа на класичне кипове, а нарочито по том што носа никако нема. Мало даље стоји столичица, и дршка од кожног дечјег бича.

Сад је историја те куће јасна. Некад је она била седиште поседника, (сквајра), чија је породица, вероватно, у току времена, остала само на неудатом женскињу, и онда се изгубила у јачој породици Дониторн. Та је кућа некада била дворац, а сада је салаш који се издаје под закуп. Каошто бивау животу приморских градића, који су негда били купалишта, па онда постали пристаништа, где је сав живот у доковима и магацинима, док су господарске