Адам Бид

14, ЏОРЏ ЕЛИОТ

улице мирне и зарасле утраву —тако је и у овој кући живот преместио своју жижу из гостинске собе, и греје и светли сада из кујне и сеоског дворишта. Ту је сад пуно живота, иако је настало најдремљивије доба године, пред косидбу сена; аи доба дана је тренутно најдремљивије, јер је, по сунчанику, око три, а по лепом дуварском сату г-ђе Појзер, што се навија у осам дана једанпут, већ три и по. Живот се увек јаче осети кад после кише засија сунце; и сада, оно обилно просипа своје зраке, блиста на влажној слами, светлошћу испуњава сваку ћубицу отворено зелене маховине на црвеним цреповима краварника, и претвара блатаву воду, која тече олуком у одводник, у лепу воду за пловчиће жутих кљунова, који употребљују ову прилику да се у исти мах и напију и накупају. Чује се читав концерт разноликих гласова: велики булдог, привезан уз стају, бесан је, и као изван себе, што се један петао сувише - приближио уласку у његову кућицу, и лаје да се све тресе; на то одговарају два лисичара, затворена у краварник, на супротној страни; старе ћубасте квочке, што на слами чепркају са својим пилићима, ударише у сажаљиво какотање кад им се придружи отерани петао; једна крмача с прасићима, сви са укаљаним ногама и наковрченим реповима, отежу дубоке испрекидане тонове; наши познаници, теоци, почињу мекати испод заклона, а кроз све то, осетљиво уво чује још и стално зујање људских гласова. Јер, велика врата на амбару су широм отворена, а неки радници оправљају амове под надзором седлара, г. Гоби, који им прича последње новости из Тредлстона. Али се чобанин Алик у рђав дан сетио седларских оправки; јутро је освануло влажно, и г-ђа Појзер је јасно и отворено изразила шта мисли 0 блату које су толике прекобројне ноге унеле у кућу у време обеда. И још никако не може да се умири због тога, иако је већ скоро три сата по подне, и под опет чист каошто је и био, тако чист каошто је и све друго у тој особитој кући. Које зрнце прашине могли би наћи једино кад бисте се попели на шкрињу