Адам Бид
76 ЦОРЏ ЕЛИОТ
обичније, и мање кадро да привуче пажњу, него њена кана и хаљина, јер је г-ђа Појзер, од свих женских слабости, најмање могла да поднесе таштину, женску навику да се више полаже на украс него на корисност. Породична сличност између ње и њене сестричине Дајне Морис — наравно, са контрастом између њене наглости и страсности, и Дајнине анђеоске благости — могла би послужити неком сликару као сугестија да изради Марту и Марију. Очи су им биле исте боје; али је иначе различан утицај тих очију најјасније доказивало понашање црно-жутог јазавчара Трипа, у случајевима кад би се то псето, које је имало обичај да скриви, случајно изложило леденом погледу г-ђе Појзер. Језик г-ђе Појзер није био мање оштар од њеног погледа, и чим би јој која служавка била на мети, она би почела да јој чита, настављајући, као какав вергл, тачно онде где је прекинула.
Како је тога дана било на реду справљање масла, то је био један разлог више да се г-ђа Појзер љути због доласка страних радника у кућу, и разлог да се необично строго окоми на служавку Моли. Како по свему изгледа, Моли је врло добро свршила била свој редовни посао по ручку, брзо се умила и пресвукла, и дошла да запита, понизно, да ли да узме предиво док не дође време за мужу стоке. Али под тим беспрекорним понашањем, тако је мислила г-ђа Појзер, криле су се неке жеље које не доликују девојци; она стаде да их проналази, и да их износи пред Моли с једном оштром речитошћу.
— Да предеш, одиста! А мени се чини, да теби баш није до предења. Е, још нисам видела таквог обешењаклука. Зар да девојка твојих година тражи да иде и да седа између пола туцета људи! На твоме месту, мене би стид било да ми таква реч и преко усана пређе. Ти, овде си још од прошлог Михољ-дана, и узела сам те у Тредлстону код посредника без икаквих сведоџаба, ти би требала да си захвална што си на тај начин примљена у једну добру кућу; а од послова који се морају радити, знала си, кад си дошла овде, "толико колико и она лутка у пољу што плаши тице.
фита |