Адам Бид

та ЏОРЏ ЕЛИОТ“

"руке преслицу2г Ти си права мустра оних девојака "које седају за посао таман кад посао треба прекинути. — Мајкице, тато цу да пегам, мети пегу да се глеје, лана је. Овај цвркутави гласић долазио је из уста мале девојчице између три и четири године, златне косе као сунце, која је седела у високој столици у дну стола

за глачање, и стежући дршку мале пеглице својом ·

нежном, дебелом ручицом, глачала крпице с великом преданошћу, и плазила при том језик колико је год могао да изађе из уста.

— Хладна је, срећо моја2 Мало моје! — рече г-ђа Појзер, која је необично лако прелазила из званичног тона пребацивања у тепање или љубазно

разговарање. — Не мари ништа. Мама је готова са пеглањем. Сад ћемо све ствари за пеглање да распремимо. — Мамице, ја би исла у амбал, код Томе, да видим та то седали ладе.

—- А то не. Тота би тамо овлажила ножице рече гђа Појзер, склањајући пеглу. — Трчи у млекарник да видиш како Хета прави масло.

— Ја би мало толача — настављаше Тота, имајући, како је изгледало, пуно захтева у резерви; у исто време, користећи се тренутком доколице, она тури руку у суд с размућеном штирком, повуче га, и просу скоро сав штирак по чаршаву за глачање. >

— Јух, је ли још когод видио тако штог — узвикну гђа Појзер, и притрча столу видевши плаву реку где тече. — Ама док се окренеш дете ће ти учи- нити какву штету. Шта сад да радим с тобом, неваљала, неваљала једна девојчице! Ј 4

__Али Тота је већ брже боље сишла са столице и · перјала к млекарнику, гегајући у ходу као какво гојазно прасенце, на које је наличила и по дебелом -вратићу. :

Пошто је уз припомоћ Моли убрисала просути штирак, и склонила прибор за глачање, гђа Појзер узе поново плетиво; оно јој се налазило увек при руци, и било њено најомиљеније занимање, јер је могла

О је

+ Еасојаћ 4

ђ а