Адам Бид

АДАМ БИД 83

не може да нађе. — Ја сам очаран у овој вашој кујни. Мислим да је то најлепша просторија коју сам досада видео. Желео бих да дођу све фармерске жене, и да виде ово, да им послужи као углед.

— 0, ви сте врло добри, кад тако говорите, гос- . подине. Изволите сести, — рече гђа Појзер, којој нешто лакну од ове похвале капетанове и очигледног његова ведрог расположења, али која још узнемирено гледаше у г. ·Ервајна, видећи да се приближује Дајни.

— Појзер није код куће» — упита капетан, и седе на столицу одакле је могао видети кратку путању до млекарника.

— Није господине; отишао је у Росетер, до господина Веста, љосредника, да види нешто за вуну. Али овде је отац, у житници, ако би вам он могао бити што од користи.

— Не, хвала вам, ја ћу само да видим штенад, и да оставим поруку о њима за вашег овчара. Други пут ћу доћи до вашега мужа, морам се с њим посаветовати о коњима. Да ли знате кад ће бити слободан 2

— Ја мислим, господине, да ћете га увек наћи код куће, сем кад је пазарни дан у Тредлстону, то је петком. А ако би био негде на имању, можемо га увек добавити за један тренутак. Кад би се отарасили Посних Ливада, не би уопште имали удаљене земље; а ја би се томе врло радовала, јер, кадгод се што деси сигурно је да се десило на Посним Ливадама. И неприродно је да човек има парченце фарме у једној грофовији, а остало у другој.

— Тада, Посне Ливаде згодније и иду уз Чојсову фарму; а он баш и тражи пашњаке, а ви их имате сувише. ја мислим да је ваша фарма ипак најбоља од свих на нашем имању; и знате шта, госпођо, ако бих «се ја оженио, и настанио овде, дошао бих у искушење да вас кренем, да оправим ову лепу стару кућу, и сам се одам земљорадњи.

— Ах, господине — рече гђа Појзер мало узнемирено, — не би се то вама допало. Радити земљу, "то је: десном руком метати новац у џеп, а левом га

6•