Адам Бид

АДАМ БИД 97

— Ох, сирота њихова стара мати! — рече Дајна, руке јој клонуше, а очи се испунише сажаљењем као да гледају у предмет своје симпатије. — Она ће тешко жалити; Сет ми је говорио да је њено срце вечито узнемирено и тужно. Морам отићи да видим могу ли јој се у чему год наћи.

Она устаде и поче савијати рад; у том моменту изађе из млекарника капетан Дониторн, пошто је исцрпео све изговоре под којима би могао још остати међу шерпењама с млеком; за њим је ишла гђа Појзер. Устаде тада и господин Ервајн, приђе Дајни, пружи јој РАШУ н речеа

— Збогом. Чујем да ћете скоро одавде отићи; али се надам да ово није последња ваша посета тетки, те ћемо се још који пут видети.

Његова срдачност према Дајни добро је утицала на гђу Појзер; лице јој беше ведрије но обично, кад рече:

— Ја и не запитах за госпођу Ервајн, и за госпођице Ервајнове, господине. Надам се да су добро 2

— Да, хвала вам на питању, госпођо Појзер; "Ана само има данас опет своју јаку главобољу. Уједно да вам кажем да нам се врло свидео онај масни сир што сте.послали; нарочито се свидео мојој матери.

— То ми је особито мило, господине. ја тај сир ретко правим, али сам се сетила да га госпођа Ервајн јако воли. Поздравите је, молим вас лепо, и мис Кету и мис Ану. Нема их давно већ да виде моју живину, а добила сам неке дивне шарене коке, беле и црне, какве би и мис Кета зацело волела да има.

— Добро, рећићу јој; мора доћи да их види. Збогом — рече ректор пењући се на коња.

— Ви само лагано јашите, а ја ћу вас кроз који минут стићи — рече капетан Дониторн пењући се такође на коња. — Идем само до чобана да видим шта је са младим кучићима. Збогом, госпођо Појзер, реците вашем мужу да ћу ускоро доћи до њега на подужи разговор.