Адам Бид

98 | ЏОРЏ ЕЛИОТ

Гђа Појзер се поклони обојици прописно, па

остаде да их прати очима, док оба коња не прођоше |

кроз двориште, уз силну узбуну прасади и кокошију, и раздражену љутњу булдога, који је скакао као да ће сваког тренутка прекинути ланац. Гђа Појзер је уживала у том бучном испраћају; за њу је то био нов доказ да је салаш добро чуван, и да се ниједна скитница не би могла ушуњати неопажено, и тек кад се затворила капија за капетаном, вратила се у кујну, где ју је Дајна дочекала с капом у руци, чекајући тетку пре него што ће поћи старој Лизбети Бид.

А гђа Појзер, иако је видела капу, учини се као да је није видела, док се прво не ишчуди понашању господина Ервајна. |

— Дакле се господин Ервајн није љутио2 Шта је рекао теби, Дајнаг Зар ти није пребацивао због проповедања 2 Е

— Не, није баш ништа био срдит; био је врло љубазан према мени. Нешто ме је саму вукло да му говорим; не знам право ни како се то десило, јер ја сам увек мислила да је он Садукејац, светски човек. Али израз његова лица је тако пријатан, као сунчано јутро. .

— Пријатан2 А шта си ти друго очекивала > рече гђа Појзер нестрпљиво, лаћајући се понова плетива. — Наравно да је пријатан, и један прави рођени џентлмен, а мајка му је као слика. Да прођеш цео овај крај, нећеш наћи још једну онакву жену, а шездесет шесту је превалила. Уживање је видети таквог човека као господин Ервајн, на предикаоници! Кажем често Појзеру: кад њега гледам, као да гледам у једро житно класје, или на какву пашу са чопором лепих коава; чини ми се тада да све на овом свету пева. А она створења, за којима јурите ви, методисти, то ' ја као да гледам стоку којој ребра могу да се броје. И то су ми баш они који ће да кажу шта је право, а шта не, они који изгледају да никад друго не окусе до сировачу и сланину. А шта ти је рекао господин Ервајн за проповед на Утрини 72 -