Адам Бид

АДАМ БИД 99

— Рекао ми је само да је слушао о том; изгледа да се ништа не љути. Али, драга тетка, немој сад више о том мислити. Господин Ервајн ми је казао друго нешто, што ће зацело ожалостити тебе, као што је и мене. Тијас Бид се удавио ноћас у потоку у Врбаку, и ја мислим да ће старој његовој жени бити преко потребна утеха. Можда јој ја могу бити од помоћи, зато сам ево узела капу, и готова сам да пођем.

— Јух, свете, ју, ју!... Али прво треба да попијеш чај, дете — рече госпођа Појзер, а глас јој одједном пређе из оштрине у благост. — Чајник већ кључа, сад ће бити све готово; одмах ће доћи и они мали, и тражити своје. Баш ми је мило што ћеш отићи до оне старе жене; ти си увек добро дошла у тешким тренуцима, па сад методискиња или не методискиња. Људи се, на послетку, разликују само по томе од какве су крви и меса. Неки се сиреви праве од опењена млека, а неки од целог млека, и ту ти ништа не помаже како ће се који звати, јер их на први поглед човек позна и по мирису. А сиромах Тијас, нека ми Бог опрости, и боље је што им се скинуо с врата; за ово последњих десет година је само неприлике чинио својима; а ти би, мислим, добро урадила да понесеш стакленце рума за стару, јер тешко да ће имати што што би је оснажило. Седи, Дајна, не жури; нећеш отићи док не попијеш чај; не дам да идеш без чаја.

Говорећи то, гђа Појзер је скидала са полице судове за чај, и онда пошла у ћилер по хлебац, (а Тота за њом, јер је чула звеку чајнога прибора). У том је и Хета изашла из млекарника, одмарајући своје уморне руке тако што их је дигла у вис, и ударала дланом о длан иза потиљка. -

— Моли, — рече она некако чежњиво — иди набери свежа лишћа; масло је готово за паковање.

— Знаш ли, Хета, шта се десило 2 — упита ујна.

— Не знам; откуда да знам! — одговорила је Хета мало набусито.

7“