Адам Бид

102 ЏОРЏ ЕЛИОТ

Ив, ет | = 7 аи давне

Хета је добро "знала да би њен ујак волео да она више гледа у Адама, и да би му мило било да се уда за њега. Јер то је било време кад се није повлачила оштра линија разлике између фармера и ваљаног занатлије, кад су они, и по домовима и по гостионицама заједнички испијали пиво; фармер је био имућнији, наравно, и био од уплива у општинским послови“ ма, ито је надокнађивало, рецимо, његову невештину у вођењу разговора. Мартин Појзер није био посетилац гостибнице, али је волео разговор уз чашу свог домаћег пива; и премда му је било пријатно саветовати и учити каквог ограниченог суседа, који не уме да се сам помогне у свом газдинству, било му је пријатно и научити нешто од тако вештог младића какав је био Адам Бид. И отуд, има већ три године, од времена кад је руководио грађењем нове Појзерове житнице, Адам је стално био добродошао гост у кући Појзерових; а нарочито у зимње вечери, кад би се цела породица, домаћин и домаћица, деца и слуге, скупили у оној знаменитој кујни, и поседали на разним, али одређеним растојањима од буктаве ватре. И бар је две године дана како Хета стално слуша свога ујака да овако говори о Адаму Биду: „Истина је да Адам сада ради под платом; али ће он једнога дана бити самосталан мајстор, то је тако сигурно каошто ја седим у овој столици. И Барџ сасвим паметно чини кад жели да га узме за ортака, и да му да кћер, ако је истина што се говори; која за њега пође,та ће добро урадити, па било то раније или касније“; то су биле речи које је гђа Појзер увек пропраћала са срдачним одобравањима. „Ах“ додавала би она „није лоша ствар да се девојка уда за већ готова богаташа; али он може бити у исто време и готова будала; а шта је хасна пунити џеп парама, ако на џепу има рупа; и шта је хасна што си сео у кола на федере, ако те вози неки глупак, брзо ће те изврнути негде у шанац. Ја сам увек говорила да се не би удала за човека који нема памети у глави, јер, која је хасна жени од своје памети, ако се веже за неког клипана коме се свако смеје2 То је тако