Адам Бид

АДАМ БИД 531

а тренутак касније њене мисли прнуше у прошлост; да не буде нешто, што она не зна, о оним несрећницима тамо далеког

Адам погледа у њу; било је тако слатко погледати у те очи у којима се читало да је важно само питање о другима — и за тренутак заборави да је имао нешто да каже, или да је' нужно да јој каже оно што је мислио. |

— Дајна — рече јој одједаред, ухвативши је за обе руке — ја вас волим свом душом и свим срцем. Волим вас одмах после Бога који ме је створио.

Дајни пребледеше усне, као и образи, и она страховито дрхташе под потресом те болне радости. Руке су јој биле хладне као лед. Није их могла истргнути из Адамових руку, јер их је он држао чврсто.

— Немојте ми рећи, Дајна, да ме не можете волети. Немојте рећи да се морамо растајати и живети одвојено једно од другога.

Сузе затреперише у Дајниним очима, и потекоше пре него што је одговорила. Она проговори спуштеним мирним гласом:

— Драги Адаме, ми се морамо покорити другој Вољи. Морамо се растати. Е

— Не морамо, Дајна, ако ме волите; не морамо ако ме волите — рече Адам страсно. — Реците ми, реците ми толико: можете ли ме волети више него брата 2

Дајна сеи сувише предавала оном вођењу одгоре, и није могла ни помислити да што сакрије, или да не каже истину. Почела је да долази к себи после првог потреса и узбуђења, и гледајући у Адама просто и искрено, она рече:

— Да, Адаме, срце ме силно вуче к вама, и по мојој личној вољи, да немам јасног знака за друкчији поступак, ја бих могла бити срећна да будем уз вас, и да вам стално помажем; али се бојим да ћу заборавити да се радујем и плачем с другима, бојим се, шта више, да ћу заборавити присуство божје, и нећу тражити никоју другу љубав сем вашу.

34%