Адам Бид

532 ЏОРЏ ЕЛИОТ

Адам не одговори одмах. Они сеђаху гледајући једно у друго, у слатком ћутању; прво осећање узајамне љубави искључује све остале осећаје; оно хоће целу целцату душу за се.

— Али, Дајна, — рече Адам најзад — како то може не бити добро и право да ми постанемо своји, и проводимо живот заједно Ко је усадио ту силну љубав у наша срца Може ли ишта бити светије од ње Ми можемо помагати једно друго у свему што је добро. Ја никад нећу ни помислити да се ставим између вас и Бога, ни да речем: ово не чини,оно не чини. Ви ћете слушати своју савест тако као и сада.

— Да, Адаме — рече Дајна — ја знам да је брак свето стање за.оне који су одиста позвани за то, и немају други пут пред собом; али сам ја од детињства својега поведена другим путем; сав мој мир и радост моја долазили су отуда што ја нисам живела својим властитим животом, што нисам имала својих потреба ни жеља, што сам живела само у Господу, и у оним његовим створењима чије ми је јаде и радости подарио да знам. То су биле срећне године за мене, и ја осећам: кад бих послушала ма који глас који би ме свратио с тога пута, ја бих окренула леђа светлости која ме је обасјавала, и мноме би овладала тмина и сумња. Ми не бисмо могли дати блаженство једно другом, Адаме, ако би остало сумње у мојој души, и ако бих ја пожалила, кад би већ било позно, за оном бољом срећом која ми је раније дата, а ја је отурила од себе.

— Али кад је сада ново осећање ушло у вашу душу, Дајна, икад ме волите тако да бисте радо били ближе мени него другим људма — зар то већ није знак да је право да промените свој начин живота Зар љубав не оправдава ту промену, ако је већ ништа друго не би могло оправдати 2

— Моја душа, Адаме, у великој је неизвесности о том; јер, откада сте ми изјавили да ме тако јако волите, све што ми је било јасно, сад ми је опет тамно. Ја сам и пре осећала да ме нешто одвећ вуче к вама, али ваше срце да не осећа то исто за мене; мисао о вама