Алманах о десетогодишњици наше народне трагедије : 1915-1925

водили нису били наши прохтеви за крвопролићем и за завојевачким пленом, него потреба за свој живот и своје право.

Зато смо се ми ради те вере — можда IH нечовечно п не- хришћански — крвавили и убијали — јер у слободи волесмо само живот, јер хтедосмо да будемо бољи — јер је наш цео

народ вапио за својим васкрсом, : Та вера у себе, у своју будућност основ је нашег новог живота. (Са том вером на планинама жртава и рекама крви _сатрадили смо садању своју народну заједницу. Наша је вера победила — морала победити, Она је и данас наша вера у народну будућност, у народни напредак, у народну моћ — у нас, као што је то и некада била. И ако се све не дешава како би требало да се дешава: п ако чакимаиружних појава у нашем новом животу — немате силе, која бибилау стању да спречи историску неминовност нашег народног јединства — најсветији завет наше народне вере.

М. В. Кнежевић

109