Алманах о десетогодишњици наше народне трагедије : 1915-1925

Рођен да живим MH да умрем у једном истом куту, ја сам као оно пресађено дрво, у другој земљи, које увек жуди за својим крајем п својим сунцем, —

Као што бродоломник, чврсто ухваћен за од потопљена брода, гледајући само да се спасе даље од вртлога око себе, који га баца са таласа ıC —_ тако и ја нисам мислио даље од себе на свој прошли живот, з

Али, чим се бродоломник, избачен на обалском степрече, и спасен види са болом, где се сада су сузе пале од сећања п туге за далеким

Тако сам и ја заплакао. —

Детињство моје! Тебе, БеаНрИШЋО и бело.као 1 колико ја волим! —

Када спустим своју уморну главу на руке и удуб се у прошлост — ја опет видим, као с пролећа у свану све оне дане из раног детињства и свој крај са старинским

кућама у цвећу — сва места пгара и реку са пољаном.

Ја и сад видим маховинасту стреху наше старе куће, са чуваркућом!Бабајши време је посуло иње по коси, Отац... па мајка. Сејка ухватила маче, тепа му и игра се са њиме...

ен дечак — мали ђак у основној школи, коме је орига непозната — цар свију игара и свих пољана, на узвишеном бамку ређам оловне војнике.

Сећам се свега, али у души чујем, како од туг немоћи једно скривено дете, изгубљено у мени, плаче за неповратном прошлошћу. —

Како је било лепо бити дете — безбрижно дете! —

Бити војник у војсци, која. је имала жестоке коње од одељаних прутова из речног врбака, сабље од плехова, пушке од обојених дашчица, перјанице од изрецкане хартиј је, ордене од чичка и гинути на пољани без крви и мртвих.

А кад зажуборе јалаци после кише — правити чамце и лађице од хартије и пустити то силно бродовље, да отплови у незнана мора, с веселим ускицима, уз махање капа.

Када дође седа зима: грудвање, клицање, санкање, зидање градова од наваљаних снежних грудава, док дани одлазе, као што су чамци и лађице одлазиле, негде, у незнана мора,

Мени се сада чини, да сам само тада био срећан,

Као да их видим... Тихо домаће вече. Седе за столом, моја мајка и сере стрица, брижни и болни као две сиротице и једу сухе коре убајатела хлеба. Мајка их кваси сузама. Сејка је пита: