Анали Правног факултета у Београду

• ПРИКАЗИ

103

У оваквим условима пољопривредне радне задруге у Италији вероватно ће моћи да опстану и даље, јер су оне за време свог досадашњег постојања већ стекле доста искустава и показале своју виталност, али je сигурно да неће моћи показати неке посебне резултате у погледу свог даљег ширења, a join мање у погледу решавања горућих социјалних проблема од којих пати огромна већина пољопривредног становништва Италије. Ове задруге у неку руку чан могу да значе, и за своје чланове и за пољопривредни пролетаријат који њима није обухваћен, илузију и уверење о томе да ce пољопривредни радници и сиромашни сељаци могу ослободити експлоатације и у оквиру капиталистичког система. Чини нам ce да je било потребно више и јасније истаћи све ове моменте, Констатација да радне задруге у Емилији показују да се и у капитализму у одређеним условима може прећи на „изградњу задружних колективних подузећа“ (с. 105) не исцрпљује у довољној мери овај проблем. И на крају потребно je учинити још неколико примедаба. У овим радовима требало je нешто више говорити и о томе нано су се пољопривредне радне задруге укључиле у опште услове капиталистичког друштвеног система који влада у Италији, Код излагагьа извесних често важних проблема не видимо мишљење и став аутора по тим проблемима. Аутор на појединим местима напомиње да постоји извесна сличноОт у организацији рада и награђивању између радних задруга у Емилији и наших државних пољопривредних добара. Било би корисно да je покушао да нам пружи и извесне паралеле између италијанских пољопривредних радних задруга и наших сељачких радних задруга. Радови проф. Мирковића које смо овде приказали, и поред тога што имају извесне недостатке, претстављају корисне прилоге нашој литератури из области земљорадничког задругарства. Они нам пружају интересантне и нове податке у вези са овом проблематикой и утолико су занимљивији што су резултат непосредног посматрања и изучавања које je аутор вршио на самом терену.

Др-

Велимир Bacuh

Joan Robinson ; THE RATE OF INTEREST, AND OTHER ESSAYS. 1952, Macmillan, London, p. 170 + VIII,

Најновија књига Џоан Робинсон састоји се од три одвојена есеја: „Каматна стопа“, „Белешке о економским дејствима техничког прогреса“ и „Генерализација опште теорије“. Ова три есеја, од којих ie први већ био раније објављен у часопису Econometrica, чине једну лабаво повезану целину, и могу се сматрати као зачетак система. Према самој Џоан Робинсон та три есеја претстављају „анализу динамичког економског система“. У последње време нагло се шири такозвана „динамична анализа“ економије, насупрот „статично;] анализи“. Шта се под једном а шта под другом подразумева није лако одредити, мада изгледа просто. Тешкоће су у томе што, с једне стране, статичке анализе врло лако могу да се примене на објашњење динамичког живота једне привреде; и што су, с друге Стране, све до последњег времена динамично теорије биле и саме пуне економских „модела“, апстракција сване врсте, иза којих je било врло тешко сагледати реалне ситуације.