Анали Правног факултета у Београду

48

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Друга редакција се налази код Улпијана 10 ) и гласи; „uti Iеgassit super pecunia tutelave suae rei, ita ius esto”.

Трећу редакцију даје Цицерон 11 ): „paterfamilias uti super familia pecuniaque sua legassit ita ius esto”.

Очигледно je да сва три навода не могу истовремено бита тачни, jep сваки од њих указује на нетто другојачију садржину првобитнога римскога тестамента. Који од њих највише одговара првобитном тексту Закона од дванаест таблица?

Цицеронову редакцију можемо, мислим, одмах одбацити из два разлога: 1. Тачно je да je Цицерон у својој младости учио напамет Закон од дваыаест таблица нашта се позива Солаци (12), али ако се налазе у сукобу два цитата од којих je један само узгредно наведен у једном не нравном спису а други наведен у два нравна дела двојице правника, од којих je један комектатор Закона од дванаест таблица, онда логика од нас захтева да дамо преимућство другом цитату (13). 2. Цицеронов текст почиње речју paterfamilias. Ова реч je сувишна са гледишта стила Закона од дванаест таблица, који не означава субјекат чак ни у реченицама у којима би, са нашег гледишта, то било неопходно. Поред тога и сам Цицерон хвали Закон од дванаест таблица за absoluta brevitas verbprum(l4). Ова два разлога нам дозвољавају да поверујемо у Аплетоново тврђење (15) да je Цицеронова редакција „очигледно једна парафраза, састављена од мешавине uti legassit suae rei из Закона од дванаест таблица и familia pecuniaque из формуле тестамента per aes et libram”.

Ако упоредимо две преостале редакције, видећемо да je paзлика између њих само у томе што Улпијанова редакција садржи један уметак; „super pecunia tutelave”. Цео остали део текста je потпуно иста. Из тога очигледно излази да je овај део „super pecunia tutelave” или код Гаја избачен из оригиналног текста, или код Улпијана убачен у оригинални текст. Много je вероватнија друга претпоставка: текст Закона од дйанаест таблица гласно je uti legassit suae rei, ita ius esto, a Улпијан му je додао још, као објашњење, и super pecunia tutelave. Овакав закључак оправдавају следећи разлози;

а) Помпонијев фрагмент y D. L, 16, 120: Verbis legis duodecim tabularum his ~uti legassit suae rei, ita ius esto” latissima potestas tributa videtur et heredes instituendi et legata et libertates dandi, tu-

(10) Ulplanl liber slngularis regularum XI, 14. (11) Cicero, Ne inventione 11, 50.

(12) Solazzl, Diritto ereditarlo I, p. 37.

(13) Cuq, Recherches historiques sur le testament per aes et libram. Revue historique X, 1886.

(14) Смирнов, нав. дело, стр, 93 пр. 1.

(15) Appleton, Le testament romain, p. 59 n. 1.