Анали Правног факултета у Београду

50

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

значеше. Употребљен у једнини, он je означавао све оно о чему би de cuius могао говорити у тестаменту, све оно што je он имао право и могућност да у њега унесе, исто тако као што je израз res publica употребљен у једнини означавао државу и укупност свих н=ених права и дужности. Код примитивних људи то je врло честа, обична појава да се изрази за апстрактне појмове праве од назива појединих предмета. „Цео духовни речник примитивнога света je читав низ метафора (напр.: за мислити и мерити употребљава се иста реч)“(19). Израз suae rei je дакле имао врло широко значење и заиста давао latissima potestas али само онакву каква се могла замислити у време доношења Закона од дванаест таблица, какву су условљавали тадањи материјални услови, економска структура, односи у породици, религиски прописи и схватања Римљана, а она je била утврђена и свима позната (20).

У нашој литератури je ово питање додирнуо К. Смирнов (21). За њега je „несумњиво да je наш текст дванаест таблица свакако морао садржати реч tutelave, jep ни je могуће да се реч legassit тумачи у смислу наименована тутора”. Ово тврђење К. Смирнова je неосновано jep да je такво тумачење могуће и чак да je употребл>авано доказује баш цитирани Помпонијев текст. Осим тога ако би и било тачно да реч legassit није обухватала и право именована тутора, то још не значи да je Закон од дванаест таблица морао садржати реч tutelave.

Из истих разлога морамо одбацити и Солацијеву хипотезу да je текст Закона од дванаест таблица гласио: „uti legassit super familia tutelave... .” 22 ). Она je y противречности ca свим наводима

(19) P. Bonfante, Teorie veechle e nuove sull origine dell eredlta (Bulletlno dell Istltuto dl diritto romano XXVII, 1915), p. 115.

(20) Супротно мишљење имају присталице т.зв. теорије легатског тестамента чији je творац Ленел (Lenel Otto, Zur Geschihte der heredis institutio, у збирци: Vinogradoff, Essays in Legal History, 1916 год.) a коју у нашој литератури заступају Смирнов, (Поводом питања о завешталачкој слободи по римском праву, Архив за правые и друштвене науке, 1922 год.), и Иво Милић, (Око postanka oporuke, Rad Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti, 1951 god.) . Они сматрају да израз suae rei има у виду конкретне ствари ко je сачињавају имовину de cuius-a, па из тога закључују да тестаменат није садржао именование heres-a него само располагайте поj единим деловима имовине путем легата. Јасно je да je Закон, ако je хтео то рећи, морао употребити овај израз у множили.

(21) Нав. дело, стр. 93 пр. 1.

(22) Нав. дело. Ево његове аргументациј e : „Децемвири су употребљавали реч pecunia у значењу или ширем или бар истом као и famllia” (стр. 44). ~Familia Je у Језику Закона од дванаест таблица означавала све телесне ствари, као што то потврђуЈе УлпиЈан у D, L, 16, 195” (стр. 42). Није тачно гледиште, заступано од више аутора, да je pecunia означавала res пес manclpl, a famllia res manclpi (стр. 40 —41). „Оригинални текст табле V, 3 гласио Je: super famllia tutelave. ДоцкиЈе, пошто више није било Јасно иыо-