Анали Правног факултета у Београду

EXHEREDATIO SUI

51

римских правника. Осим тога по Солациу реч familia значи исто што и pecunia, па према томе све што je напред речено за pecunia tutelave вреди и за familia tutelave. Закон од дванаест таблица je садржао дакле следећу одредбу која се односила на тестамент: uti legassit suae rei ita ius esto. Осим тога садржао je одредбу која je, регулишући интестатско наследно право, направила алузију на тестаменат. То je; si intestato moritur, cui suus heres nec escit, adgnatus proximus familiam habeto.

Да ли ове одредбе Закона имају у виду апсолутну завешталачку слободу, онакву каква je постојала у римском класичном праву и какву присталице „класичне теорије“ приписују и најстаријем тестаменту? Не. Оне претстављају једну целину и имају за задатак не да прогласе апсолутну завешталачку слободу раterfamilias-a, већ да учврсте његово право на прављење тестамента, да учврсте првенство тестаменталног наслеђивања над интестатским (23) и да регулишу однос агната и гентила према имовини de cuius-a. Оне, истина, ослобађају de cuius-a од контроле, притиска и претензија агната и гентила и дају му слободу при прављењу тестамента, али не неку апсолутну апстрактну слободу већ условљену тадашњим могућностима и тадашњим схватањима, који су били такви да нису омогућавали ексхередацију sui.

Тестамент je настао y времену када ce consortium распадао и када се стварала индивидуална приватна својина. Он je помогао шефу породице, који се претворио y индивидуалног приватног сопственика, да обезбеди својој сопственичкој вољи утицај и после своје смрти. Стварање индивидуалне приватне својине нужно je уносило промене у дотадашњи ред наслеђивања. При гентилској својини, гене je наслеђивао имовину свих својих чланова; при својини consortium-a агнатске породице —• право генса на наслеђе бива потиснуто првенственим правом агната на наслеђе; при индивидуалној приватној својини, при моногамој породици, сопственик жели да обезбеди имовину за своје потомке, потискујући тестаментом права агната и гентила на наслеђе 24 ). „Овде видимо постелено продирање у гентилни обичај нових правних одредаба, проузрокованих повећаним богатством и моногамијом: првобитно једнако наследно право гентилних другова најпре je свакако врло рано као што je горе поменуто ограничено у пракси на

винско значенье речи familia, писци су je заменили, један пут са pecimla, други пут са familia pecuniaque. Epitome Ulpianl XI, 14 потиче из једног извора који je имао super pecunia a Цицерон je научно од свога учитеља .да каже; super familia pecuniaque” (стр. 42).

(23) Супротно мишљење има И. Милић, нав, дело. (24) Ову тезу усваја и М. Хорват, нав. дело стр. 138.