Анали Правног факултета у Београду

52

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

агнате, најзад на децу и њихове потомке по мушкој лози; у Закону дванаест таблица ово се јавља, наравно, у обрнутом реду”(2s).

Разумљиво je да се гентили и агнати нису лако мирили с тим и да су услед тога често наставали сукоби, нарочито од појаве тестамента који преставља преокрет у наследном праву. То je разлог из кога je у Закону дванаест таблица посвећено доста одредаба скушьених у таблицу V (по Жирару) регулисању односа између гентила и агната са једне стране и sui са друге. Тако напр. одредба 6р. 10 утврђује право чланова да захтевају деобу консорциума actio familiae erciscundae; бр. 9 одређује судбину дутова и потраживања приликом деобе; број 7 регулише право агната и гентилана cura furiosi; број 6 регулише њихово право на туторство.

У низу ових одредаба налазе се, једна за другом као једна целина, и три одредбе које регулишу наследно право. Оне су исто тако имале за цил> да отклоне спорове око права paterfamilias-a на правлаење тестамента и тестаторовог права да за наследнике именује sui, потискујући наследна права агната и гентила. Одредба uti legassit ... прописује да paterfamilias има право да прави тестамент и слободно без учешћа и контроле својих агнагских и гентилних сродника са којима je некада био у породичној заједници и који су га по ранијој пракси наслеђивали одреди наследника и учини распоред своје имовине (uti legassit suae rei ita ius esto). Тек ако нема тестамента (si intestate moritur) a то ће ce десити ономе који нема sui (cui suus, heres nec escit), агнати имају право на наслеђе (adgnatus proximus familiam habeto) а тек ако нема њих (si adgnatus nec escit) гентили имају право на наслеђе (gentiles familiam habento (26).

To je све што одредбе Закона од дванаест таблица говоре о наследном праву. Оне само учвршћују право paterfamilias-a да прави тестаменат, учвршћују првенство тестаменталних наследника над интестатским, и прописују када тек агнати и гентили могу полагати право на имовину једног свог умрлог члана. У садржину тестамента и садржину hereditas-a Закон се не упушта. То je „sua res”, то je „familia”, појмови чија садржина je тада била јасна, па нису захтевали никакво објашљење. Шта су они могли значити тада, да ли су могли обухватати „апсолутну“ завешталачку слободу paterfamilias-a, „право на ексхередацију“ sui и право paterfamilias-a да имовину остави extraneus-y, видели смо напред анализирајући укратко тадању економску структуру, породицу и религију Римљана. Помпонијево тумачење овога текста Закона (D. L, 16 120:

(25) Енгелс, Порекло породице, стр. 124.

(26) Аргументацију за овакво тумачење овог текста Закона дванаест таблица не износим jep je она предмет посебног рада од кога узимаы само закључак.