Анали Правног факултета у Београду

62

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

из реда својих чланова. Председник већа би по закону био старатељски судија. Уз то би требало и даље задржати досадашњу установу предвиђену планом 53 Основног закона о старатељству (жалба на решење органа старател>ства). Старатељско веће би било организационо везано уз савет за социјалну политику и здравствену заштиту среског народног одбора и радило би у оквиру савета, слично судији за прекршаје који ради у испостави унутрашњих послова(l). Разлози који оправдавају овакво решење су следећи; Пре свега, пародии одбори преко савета за социјалну политику и здравствену заштиту су она тела која не само оснивају и воде социјалне, васпитне и друге установе, него и на други начин рукују материјалним средствима одређеним за сврхе социјалне политике, Реч je првенствено и више о заштити личности него о имовини лица под старательством, која по правилу није онолика колика je понекад могла бити у време постојања неограничене приватне својине. Затим, старательско веће, у оквиру административног органа, али ипак одвојено од њега, може болье него редован суд ући у оцену и решавање питања због њихове повезаности са функционисањем социјалне службе, коју треба добро познавати. Нарочито због тога, што би оно било специјализовано тело које би и самостално решавало и било у вези са саветом за социјалну политику и здравствену заштиту као управним органом, али ипак одвојено од гьега и у извесној мери аутономно. Старательско веће би у себи, осим функције да решава као суд, имало и функцију да активно дела у својој материјм као управни орган или орган са управним атрибутима. Оно не би било под непосредним надзором савета за социјалну политику и здравствену заштиту него под надзором народног одбора који га je изабрао ■и поставио. Оно би имало дужност и право да консултује стручњаке чија би му помоћ према природи случаја била потребна, као и да у свему поступа по овлашћењима из члана 8, став 3, Основног закона о старательству, тј. „наредити или сам предузети радње које захтевају интереси лица под старательством“. Према томе, старательско веће би имало специјалан правни положај. Оно би претставльало неку врсту административног органа са атрибутима суда али специјализованог за материју старательства. Оно би имало функцију суда специјално на н>ега пренету за питања која су у надлежности садашњег органа старательства. Имало би активну а не саветодавну улогу. На тај начин приближило би се по својој природи редовном суду, али му не би било идентично.

(1) Можда би било добро послове старательства поделити на послове старатељства који спадају у искључиву надлежност старатељског већа као целине, на оне који спадају у искључиву надлежност старатељског судије као појединца и на оне о којима би се старательски судија обавезно или -факултативно консултовао са осталим члановима већа.