Анали Правног факултета у Београду

ПРИКАЗИ

233

који могу увести само или златну валуту или дириговану папирну валуту или комбинацију обеју. Друти чланак „Послератно доба и монетарне илузије“ (из 1944) одбацује нови или револуционарни новчани систем, како биметализам тако и чисти папирни новац, али пориче и могућност једног здравог монетарног система. Врло занимљиво je и VIII поглавље са јединим чланком о БудуНности финансија и могућностима финансирања једног Трећег (светског) рата. Ту пребацује нашој науци да ce недовољно бави размишљањима о 'будућности финансија. Желећи наравно избећи „Трећи рат“ испитује монетарни и финансиски положај појединих нација за случај мира и рата, даље да ли ће се одржати y већини држава постојећи економски систем или ће то бити капиталистички систем или ће то бити капиталистички ' —’тем са опсежном државном интервенцијом са неким знацима државног социјализма, какав ће бити развитак валута и нарочито бретон-вудских новчаних споразума, као и развитак контроле девиза цена и спољне трговине. Нарочито je занимљиво питање: je ли могуће у Трећем рату знатно повећати без тежих социјалних последица „пореску експропријацију“ која ce показује већ данас y „алармантним“ пореским стопама те je ли могуће повећати обим државних дугова онако као у другом рату, али без опасности за финансије. Неједнаку расподелу злата сматра свакако за лош знак за будућу монетарну стабилизацију, исто тако све већи пораст државних расхода нарочито за социјално-политичке сврхе, одржавање пуне запослености и наоружавање, jep je буџетска равнотежа предуслов сваке стабилизације. Нарочито иступа против мишљења да je рат са наоружавањем најбољи јемац пуног запослења. Затим проучава могућност повишења постојећих пореза или увођења нових, којима у многим државама више нема места. Стога нико не може сигурно израчунати способност великих држава да плате нове порезе у случају великих (ратних) потреба. Повећање државних дугова ван сумње изазива опасност инфлације, у послератно доба пак пораст државних расхода за службу ових дугова који he тражити повећање пореског терета или снижење државних расхода. Резултат je „дубоки песимизам“, опасност државног банкротства и инфлације. Уништење финансиске базе може проузроковати и уништење базе сваке привреде, нарочито капиталистичке. Последње (IX) поглавље обрађује у четири чланка разне Чувене- монетарне писце, найме Г. Ф. Кнапа, Хјалмара Шахта и Бегову нову књигу „Више новца више капитала више рада“ те на крају „Привредни свет Ј. М. Кејнза и стварност“ у коме додуше признаје оригиналност разних његових предлога, али упозорава и на опасност њиховог извођења, jep могу према околностима у пракси довести до инфлације. Видимо дакле да Мол тражи у монетарним питањима свуда на првом месту „здраве финансије“, те избегава као присталица либералних теорија сва могућа ограничења и контроле, препуштајући углавном привреду слободном делованьу економских закона. Иако je књига писана делимично за Перу, ипак he пружити сваком нашем читаоцу много интересантних података и озбиљних размишљања. Књизи je додата иа крају и богата библиографија Молових радона на немачком као и на шпанском језику како у књигама тако и у 17 разних економских часописа Латинске Америке.

Др.

Владимир Mypico