Анали Правног факултета у Београду

савремену буржоаску науку и посветити пажњу савременим појавама у држави и праву, особито државном капитализму, чије проучавање може много олакшати одговор на горня питања. Најзад, у расправи о систему социјалистичког права подвучено je да je ово питање више практично-техничко, иако није лишено ни теориског значаја. Мада му je посвећено доста пажње код нас, оно још није решено. Било би занимлшво покушати једну нову систематизацију права држећи се ближе поделе друштва на основицу и надградньу. У сваком случају, решење овог питања подједнако интересује све гране права и задире у ньих, и стога треба да га решава што шири круг паучника. Стога je изражено мишљење да би требало да оно буде предмет расправляла међуфакултетске конференције правних факултета. На крају су донети следећи закључци: „Саветовање наставника теорије државе и права са свих правних и правно-економских факултета у нашој земљи констатира плодност овог састанка и наглашава потребу за периодичним одржавањем оваквих савјетовања, будући се измјеном мишљења упознавају различита становишта по одређеним проблемима. Ова je потреба такођер оправдана с обзиром на чињеницу да постоје ограничене могућности за публикацију научних мишљења са подручја Теорије државе и права. „На дневном реду су биле слиједеће точке о којима се дискутирало и закључило ово: „1) Конструкцией програма Теорије државе и права. Закључено je, да се за сада остане на досадашњој подјели Теорије државе и права на три дијела (Увод, Теорија државе, Теорија права). Сматра се да Увод треба да буде претежно социолошки, што не значи да Теорија државе и права не треба да примјењује социолошка посматрања. Препоручено je свим

учесницима савјетовања да у даљем свом раду испитају могуЬност паралелног излагања Теорије државе и Теорије права. „2) Дијалектички метод у Теорией државе и права. Дијалектички метод значи свестрано укључивање свих посебних метода појединих наука, а нарочито социолошког и правног, уколико je њиховом помоћу могуће изразити динамику развитка на овом научном подручју. „3) Однос Теорије државе и права прела Уводу у друштвене науке. Савјетовање je закључило, да je за подизање наставе на правним факултетима потребно увести Увод у друштвене науке као обавезан предмет. То не значи повратак на догматски систем предавања некадашњег предмета Основи марксизма-лењинизма, већ истраживање законитости друштвеног развитка на темел>у конкретних података из стварности. У вези с тим намеће се ревизија наставног плана с обзиром на хисториске предмете. У опћој социологији би требало особито обрађивати проблеме који су у вези с државом и правом, али би било потребно задржати у Теорији државе и права социолошке елементе. Мјесто onhe и националне правые хисторије треба увести jeдан хисториски предмет са нагласком на националној правној хисторији. У том случају било би потребно повезати у истој испитној групп Увод у друштвене науке, предмет правые хисторије и Теорију државе и права. „4) Однос Теорије државе и права прела Уставном праву. Савјетовање сматра да постоји потреба разграничена Теорије државе и права од Уставног права; али исто je тако сигурно да се не могу избјећи извесна понављања која су увјетована одређеним заједничким подручјима једног и другог предмета и ко ja су чак и корисна, нарочито ако се ради о излагању мишљења која се не слажу. То je један од начина на који се под-

250

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА