Анали Правног факултета у Београду

СУВЕРЕНОСТ У ФНРЈ

147

Претресимо ова гледишта. Прво питање које се поставља при проучавању федеративне државе јесте питање je ли то сложена или проста држава, тј. je ли то једна држава или стварно постоји више држава, састављених у једну. Ово питанье je, опет, тесно повезано с питањем суверености државе, тј. с питањем да ли je сувереност битна карактеристика сваке државе или може постојати држава и без суверености. Овде се може заузети и један и други став. Но, ако се узме став да држава не мора бити суверена, онда се поставља питање разликовања између државе и других носилаца власти у држави, а пре света самоуправних јединица. Став др. Шнудерла je у извесној мери еклектичан: по њему, ФНРЈ je суверена према иностранству, али није суверена унутра, а републике нису суверене. Не само, дакле, да државе могу бити и без суверености, него чак једна држава може имати спољну а немати унутрашњу сувереност. Овакав став има своју логику, јер скуп република, који чини ФНРЈ, заиста може бити и јесте суверен према иностранству, а да се ипак сваки од појединих његових чланова, ФНРЈ као федерација, израз тог скупа, као и републике свака посебно, могу замислити као да немају унутраппьу сувереност, јер свака располаже само једним делом суверености. Па ипак, мислимо да je такво гледиште неодрживо. Државе, мислимо, нема без суверености. Између многобројних ступњева више или мање самосталних носилаца државне власти мислимо да државом треба назвати само оног носиоца власти који je суверен, тј. правно неограничен. То излази из саме суштине државе као класног апарата за насшье. За одржавање класне владавине, држава мора располагати неограниченим (у правном смислу) насиљем. Иначе je она само потчињени део неке друге државе, одн. оруђе друге класе. Ако држава мора бити суверена, онда je немогуће да се сувереност цепа, па да постоји само према иностранству. Јер, ко je неограничен према иностранству а ограничен унутра, тај опет није суверен. Суверен je само онај ко je правно потпуно неограничен. С тог гледишта узето, државе-чланице федерације, будући да нису суверене, нису ни државе, и федерација није никаква сложена држава него само држава с високим ступњем децентрализације. Разлика између федерације и децентрализације у обичном смислу речи била би у томе што код федерације федеративне јединице учествују као такве у формирању воље централке, федералне власти, док код обичне децентрализације децентрализоване јединице не учествују као такве у том формираньу.

Овакво гледиште, као што се зна, није прихваћено од свих. Има много теорија по којима je држава могућна без суверности, као и теорија по којима je сувереност могућна без апсолутне правке неограничености, по којима je могућна ограничена сувереност. Нама се