Анали Правног факултета у Београду

164

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Међутим, овакво схватање у кривичном праву je у супротности са данашњим учењем по овом питању у међународном праву. Данае je опште признато да у основи дипломатски претставници потпадају под опште норме (закони, наредбе, прописи) државе у коjoj се они налазе (34). Они су изузети само из судства и употребе принуде према њима. Али ово важи само док се они налазе у том својству. По престанку тог својства, дипломатски претставник може бити тужен за кривично дело извршено у својству дипломатског претставника у земљи у којој се налазио. Према томе, екстериторијалност спречава само редовну примену норме али не и њено основно важење (35). Постојеће супротно схватање у кривичном праву у овом погледу почива на ранијем схватању у међународном праву о појму екстериторијалности. Данае се узима да екстериторијална лица не треба узети у том смислу као да се они налазе ван територије државне области државе у којој се налазе (36). Екстериторијалност овде значи „ван правосуђа”, нешто што je ван домашаја домаће јурисдикције, узимајући овде појам „territorium” у двоструком значењу, који je y Средњем веку означавао такође и јурисдикцију (37).

После ових разграничења парламентарног имунитета (у кривичноправном сыислу) од имунитета владара и дипломатског имунитета, потребно je објаснити шта све значи парламентарии имунитет односно шта значе парламентарии имунитети посматрани појединачно. Одмах треба указати на то да се у кривичном праву већ одавно прави разлика између парламентарног имунитета у кривичноправном смислу, „политички кривични имунитет” (38), „имунитет говора народних посланика” (39), „позивни имунитет народних посланика” (40), од процесуалног имунитета народних посланика, „ванпозивни имунитет” (41), „ванпарламентарни имунитет народног посланика” (42) односно имунитет који штити њихову ванпарламентарну делатност. Кривични парламентарии имунитет значи неодговорност народног посланика за извесна кривична дела извршена у свои пози-

(34) A. Verdross, S, 232. Ho једном мигшьешу које ce на истом месту цитира (прим. 1, Hudson, Cases, 1936); „Дипломатске прнвплегије не значе имунитет од законске одговорности већ само изузимање од месне јурисдикције”. (35) A. Verdross, S, 233.

(36) Verdross, S. 232; Vidal —Magnol, Cours de Droit criminel, 5. éd., n. 908:

„Постоји фикција о екстериторнјалности али она ни je тачна, кривична дела екстериторијалних сматрају се да су учишена у тој земљи“.

(37) A. Verdross, S. 232.

(38) T. Живановић, g 70, I,

(39) E. Florian, n. 177.

(40) Max Horrow, Grundriss des österreichischen Strafrechts, Allgemeiner Tell, I, 1947, S. 194.

(41) M, Horrow, S. 195. (42) Hafter, § 37, П,