Анали Правног факултета у Београду

ПАРЛАМЕНТАРИИ ИМУНИТЕТИ

165

ву, одн. народној скушптини. На различите начине се одређује положај овог института у систему кривичног права. Тако кривични парламентарии имунитет се схвата као општа објективна лична околност услед које извршилац кривичног дела не може бити кривац (43), као основ који спречава настајање кривичног права, државног права на казну (44), као лични основ искључења казне (45), као привилегија некажњивости за кривична дела (46), итд. Без обзира на ову различитост у схватању, главно je подвући да готово сви аутори узимају, посредно или непосредно, да кривично дело постоји али да не постоји одговорност и да према томе извршилац кривичног дела не може бити кажњен. Из оваквог схватања произилазе значајне последице како у погледу самог извршиоца кривичног дела тако и у погледу осталих лица која ма на који начин учествују у таквом кривичном делу или су заинтересовани извршењем кривичног дела, као што he то ниже бити изложено.

Поред овог кривичног парламентарног имунитета, који се означује као лични (47), у неким законодавствима и од неких аутора издваја ее као посебни кривични парламентарии имунитет т. зв. стварни парламентарии имунитет. Под овим се подразумева неодговорност и некажньивост за истинито извештаванье (преко штампе напр.) о предмету расправљања, тока дискусије, резултата гласања итд. са састанка народне скупштине. Али претпоставка за ово јесте да се извештај даје у целини, а не само поједини говори, или изводи из говора (48). У неким кривичним законодавствима о овом посте je изричити прописи, тако напр. § 12 Немачког кривичног законика. Овај имунитет није само лични, не односи се на одређена лица, већ се схвата као стварни основ искључења противправности (49). За разлику од личног кривичног парламентарног имунитета, овде не одговарају ни остала лица која учествују у овом извештавању (50). Парламентарии имунитет у процесно-кривичноправном смислу значи немогућност кривичног гоњења и лишавања слободе народних посланика, па и суђења овим, за време трајања њиховог мандата без одобрења дома коме припадају. Он се означује као по-

(43) Т. Живановић, g 69, II: Општи лични у слов кривичне одговорности je отсуство свойства лица, за која не важе кривични закони („егзимирана или екстериторијална лица”).

(44) К. Binding, S. 3.

(15) Hafter, g 37, I; v. Liszt—Schmidt, g 24, I; Schönke, § 11, IV; Horrow, S. 195; Allfeld— Meyer, § 17, I, b; Murait, S. 55—58.

(46) A, Finger, Lehrbuch des Deutschen Strafrechts, I, 1904, g 37. (47) M. Horrow, S. 194.

(48) Horrow, S. 194.

(49) Allfeld— Meyer, g 27, IV; Hafter, g 37, 11.

(50) »chönke, g 12; Reinhard Frank, Das Strafgesetzbuch für das Deutsche Reich, 16 A.usg., g 12, 11.