Анали Правног факултета у Београду

ПАРЛАМЕНТАРИИ ИМУНИТЕТИ

167

Овде су могућа два схватања. По једном, „мишљење” je само таква изјава која се односи на схватање одређене чињенице, одн. на мишљење о одређеној чињеници, а не и на такве изјаве које су управљене на проузроковање једне будуће делатности. По другом схватању, треба имати у виду да je мишљење увек субјективне природе и да одређује цео правац воље једног лица и да према томе изражавања која се односе на потврђивање своје воље једновремено значе изражавање свог мишљења. Заюьучак би био да свако изражавање (изјава) значи испољавање свог мишљења, тако да не би постонала разлика између израза „изјава” и „испољено мишљење”. Без обзира на употребљене изразе и тумачење ових, једно je јасно и о овом постоји једнодушност свих аутора, а то je да се кривични парламентарии имунитет односи само на кривична дела извршена датом изјавом или израженим мишљењем, одн. гласањем, а не и на кривична дела учињена делом, одн. чинидбом. „Пародии посланик не може бити позван на одговорност, лишен слободе нити кажњен за изражено мишљење или дат глас у Скупштини”, стоји у чл. 57 ст. 1 Уставног закона. Из овог јасно произилйзи да се кривични парламентарии имунитет односи искључиво на кривична дела која би евентуално била садржана у израженом мишљењу или давању свог гласа. Доиста, сви аутори се слажу да се посланичка неодговорност односи само на кривична дела ко ja произилазе из израженог мишљења, одн. дате изјаве, па да, према томе, могу доћи у обзир само кривична дела која се могу учинити речима, одн. изјавама и изражавањем свог мишљења (55). Према томе, увек када се постави питање да ли се на неко кривично дело односи посланички имунитет, претходно треба оценити да ли je реч о т. зв. вербалном деликту или не (56). Отуда се овај имунитет означује као привилегија речи jep се односи само на изражавања (57). На први поглед изгледа да се овај посланички имунитет односи свега на неколико кривичних дела с обзиром на то да je реч само о т. зв. вербалним кривичним делима (напр. увреда и клевета). Постоје, међутим, још извесна кривична дела која могу доћи у обзир, jep су такође кривична дела изјава. Тако напр., поред свих кривичних дела против части и угледа, ту долазе још и кривична дела повреде тајне, лажног обвињавања, као и сва кривична дела агитационо-пропагандне природе (58). С друге стране, постоје извесна ограничена, односно извесни услови који смањују ову, на први поглед широку облает кривичних дела на која се односи кривични парламентарии имунитет.

(55) К. Binding, S. 12.

(56) К. Binding, S, 13; „Wortdelikte”; Murait, S. 65; Frank, g 11, I, (57) Wachenfeld, g 20, I, 2; Finger, g 87, IV.

(58) K, Binding, S. 13; Murait, S, 65; Finger, g 87, V.