Анали Правног факултета у Београду

168

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Пре свега, изражено мишљење треба да je извршено у вршеау свог позива, а затим то треба да je учињено у самој скупштини (59). Ово je опште усвојено мишљење, па се овако узима без обзира на то да ли je ово изричито наглашено или не у уставној, одн. законској одредби (60). На тај начин не постоји посланички имунитет за изјаве учињене ван скупштине, у говорима на зборовима бирача, у агитацији приликом избора итд., jep се узима да то нису изјаве учињене у позивном-законодавном раду народног посланика (61).

Изражено мишљење народног посаника треба да je извршено у скупштини, али самим тим нису решена сва спорна питања у вези са овим. Потребно je објаснити шта треба подразумевати под радом народног посланика у скупштини. Логично je да се посланички имунитет односи на све изјаве дате од момента отварања седниде па све до закључења ове (62). Али посланички имунитет не покрива изјаве учињене пре и после скупит иске седнице. Исто тако имунитет се не односи на изјаве дате на седници-састанку скупштинских клубова народних посланика (63). С друге стране, посланички имунитет се односи на изјаве дате на седницама разних скупштинских одбора и комисија (64).

(59) Према томе посланички имунитет не односи се на изјаве ко je нису дате у вршењу свог позива, Schönke, § 11, 111, Allfeld — Meyer, § 17, I, Ъ, Wachenfeld, § 20, I, 2, Finger, § 87, IV, Binding, S. 13, Schwartz, Das Strafgesetzbuch für das Deutsche Reich, mit Kommentar, 1914, § 11, 3, J. v. Olshausen’s Kommentar zum Strafgesetzbuch für das Deutsche Reich, 11. Ausg., § 11, 3, a; ~y вршевьу свог позива значи вршење права које му je дато избором”, A. Ogg Р. О. Ray, р. 265: „само у законодавном раду а не и на кррггике преко штампе или јавно”.

(60) Ово питаьье такође je било дискутовано приликом претресања пројекта Уставног закона у Савезној народно j скупштини. Наиме, у Пројекту je стајало да народни посланик не може бити позван на одговорност за гласање или мишљење дато у вршеььу своје посланнике дужности. По j едком мишљењу (Јерко Радмиловић), ово би требало схватити тако да се посланички имунитет односи на сва изражена мишљења или гласаша народног посланика, према томе и ван скупштине, истичући ~да ово право народног посланика треба схватитр! тако да je народни посланик у вршен>у читаве своје посланнике дужнострр ослобођен крршичне одговорности за изражавање мишљеша. Посланику je дакле загарантовано право на агитационо-пропагандну делатност као народног посланика”. Међутим, по другом мишљељу (Милош Минић), правилно je указано да посланички имунитет треба ограничитр! само на рад у скупштрши, образлажући то „потребом да се онемогуће евентуалне грешке и самовоља поједршРlх посланика у вршењу посланнике дужнострр”. После овог, уставна формулацррја je прецизирана, као што je напред ррзложено, Дневнрр лррст ~Борба”, од 4-1-1953 г.

(61) Olshausen, § 11, 3, b; Frank, § 11, II; Schwartz, § 11, 3; Binding, S. 13.

(62) К. Binding, S. 13.

(63) Schwartz, Ç 11, 3; К. Binding, S. 13, contra Olshausen, § 11. 3,

(64) Allfeld — Meyer, § 17, I, b; Schwartz, § 11, 3; Finger, § 87, IV; Binding, S. 13; Olshausen, § 11, 3, a; Florian, n. 177, a; De Vabres, n. 1666; код нас T. Живановић, § 70, I, 2.