Анали Правног факултета у Београду

ПАРЛАМЕНТАРИИ ИМУНИТЕТИ

181

где не решава уставним и законским одредбама, већ je то питање политичке и правке целисходности. Али ипак постоје два гледишта. По једном, народна скупштина треба да одобри покретање кривичног поступка увек ако je захтев озбиљан а не тенденциозан, тј. ако се пружа довољно доказа да je народни послании извршио кривично дело за које се тражи. По другом мишљењу, издавање треба да се врши само за тежа кривична дела, која народном посланику одузимају морални ауторитет за вршење посланичког позива или ако то изискују општи интереси (120).

5. Поред народних посланика Савезне народне скупштине и посланика народних скупштина народних република, код нас имунитет уживају и преставнички органи аутономних и локалних органа државне власти.

Чланови Покрајинске народне скупштине АПВ и Обласног народног одбора АКМО уживају исти имунитет као народни посланици скупштина. Према томе за њих важи све оно што je горе речено у погледу народних посланика уопште. Њихов имунитет je такође двојак: кривичноправни и процесуални.

Сем тога по чл. 56 Општег закона о народним одборима известан имунитет уживају и одборници народних одбора. Они међутим уживају само процесуални имунитет и то у ограниченом обиму.

Пре свега одборници народних одбора уживају процесуални имунитет само за кривична дела која се гоне по службеној дужности. Затим, имунитет се односи само на стављање у притвор или истражни затвор. Најзад, овај имунитет не важи ако je реч о кривичном делу за које je истражни затвор обавезан, у случају затицања у вршењу кривичног дела за које je прописана казна строгог затвора у трајању дужем од године дана или тежа казна, или ако постоји опасност од бекства.

За сва остала кривична дела на која се односи имунитет одборника народних одбора, народни одборник не може бити стављен у притвор или истражни затвор без одобрења народног одбора коме он припада. Овакав имунитет одборници народних одбора уживају на читавој територији ФНРЈ и није везан само за територију његовог народног одбора и његово седиште, као што je то било раније предвиђено у чл. 69 Општег закона о народним одборима од 1949 године.

Др.

Јашсо Ъ. Т ахов ah

(120) Ј. Stefanović, str. 542.