Анали Правног факултета у Београду

ХИЛФЕРДИНГОВА АНАЛИЗА ОСНИВАЧКЕ ДОБИТИ

У делу „Финансист* капитал” Хилфердинг даје економску теорију акционарског друштва (1). Његова теорија има за основу Марксову анализу улоге кредита у капиталистичкој привреди. Кредитни систем има за последицу образование акционарских друштва. Њихов економски и политички значај састоји се у томе што су акционарска друштва омогућила огромно увећање размера производње и предузећа, која су за поједине капитале била немогућа. Акционарска друштва значе укидање капитала као приватне својине у оквиру самог капиталистичког начина производное и претварагье стварно активног капиталисте у једноставног управитеља туђег капитала, а власника капитала у просте новчане капиталисте (2). Ове промене су утицале на две основне категорије профита: предузетничку добит и камату. У оквиру акционарског друштва ове категорије се јављају у новом облику: као оснивачка добит и дивиденда. Иако о њима говори, Маркс (3) њих не анализира као посебне економске категорије. То je урадио Хилфердинг у свом делу. Та анализа му je омогућила да доврши економску теорију акционарског друштва, чије je прве елементе дао Маркс.

Међутим при анализи категорије оснивачке добити Хилфердинг не употребљава извесне економске појмове у њиховом правом значењу и због тога долази до формулација, које се не могу примите као тачне. То je нарочито случај са формулой за одређивање величине оснивачке добити. Да би се видело место и значај оснивачке добити у економици акционарског друштва у првом делу чланка излажу се елементе економске теорије акционарског друштва, а у другом делу приказује се Хилфердингова анализа оснивачке добити и критикују непрецизне и нетачне формулације.

I.

Обично се у економској науци (4) сматра да основна разлика између инокосног предузећа и акционарског друштва лежи у различности организационог облика и у последицама које из тога произилазе. Зато скоро сви аутори, који третирају ово питање, говоре

(1) Р. Хилфердинг, Финансиски капитал, Бгд. 1952, глава VU. Акционарско друштво, стр. 105 - 136.

(2) К. Маркс, Капитал 111 том, Бгд 1948, стр. 369 - 370.

(3) К. Маркс, цит. дело стр. 369 и 371.

(4) Taj став се јасно види у најновијим уџбеницима полптичке економије издатим на француском језику: Traité d’économie politique, Paris 1951, T. I стр., 539 (дело издато под уредништвом L. Baudln-a), J. Marchai, Cours d’économie politique, Paris 1951, t. I, стр. 430.

На исти начин je питаьье третираыо y нашим уџбеницима политичке економије издатим пре рата. Например А. Јовановић, Народна економија, Бгд. 1936, стр. 87.