Анали Правног факултета у Београду

184

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

штву сваки преносиви периодични доходак добија цену, која je равна износу дохотка капитализованом по владајућој каматној стопи (11). Изгледа као да се у ценама тих акција садржи други капитал, „акциски“ капитал, чије се кретање испољава као продаја и куповина тих права на доходак; А —Н 2 —А. Међутим то није яикакав капитал, јер не функционише као капитал, то je само цена дохотка и због тога Маркс га назива фиктивним капиталом (12). Цена акције je независна од стварног, индустриског капитала, који функционише. Пошто je акција упутница на део приноса предузећа, то она зависи: прво, од величине профита који на њу долази (дивиденда) и друго, од опште каматне стопе. На тај начин акција има две цене; номиналну, која je означена на самој акцији (13), и тржишну, која се изражава кроз курс акције и по којој се акција продаје. Тржишна цена акције само je утолико везана са производним капиталом (14), што курс акције не може пасти ниже од оног дела вредности који код стечаја предузећа долази на акцију као аликвотни део масе по измирењу свих других потраживања, Зато колебања курсева акције не дирају стварно функционишући капитал. Кружна кретања функционишућег капитала и акциског капитала су независна једна од других, иако имају исту полазну тачку. Она се заједнички могу приказати помоћу следеће шеме (15):

Следећа разлика у односу на индивидуално предузеће огледа се у новим облицима кроз које се јавља профит. Док je код инокосног предузећа профит имао облик камате и предузетничке добити, у акционарском друштву основна економска категорија je дивиденда. Док акционарско друштво не постане општи облик и док се не развије трговина акцијама, у дивиденди je садржана и предузетничка добит и камата (16). Међутим настаје тенденција да се дивиденда

(11) Образац за израчунавање цене периодичног дохотка добија се на основу простог интересног рачуна и једнак je стоструком дохотку подел»еном каыатном стопом. Ако je А цена дохотка, д доходак, и' каматна стопа, добијамо образац А = 100 д'и’.

(12) К. Маркс, цит. дело, стр. 406: „Образована фиктивног капитала назива се капитализовати. Сваки приход који се редовно понавља капитализује се тако што се он израчунава према просечној каматној стопи, као износ ко ј и бп одбацио неки капитал позајмљен по тој каматној стопи.“

(13) Номинални износ акцизе не ыора да значи капитал који je стварно уплаћен. Код емисије пзнад паритета уплаћује се више капитала него што je номинално означено, а код тзв. квалификованог оснивагьа, када се при оснивагьу уносе стварна улагања (не новац), номинални износ записи од процегьене вредности, а не од стварне. У неким земљама (САД, Белгија) постоје акције без номиналне цене.

(14) В. примедбу под (10). (15) Р. Хилфердинг, цит. дело стр. 112. Разлика од Хилфердингове шеме je у томе што je из шеме искључена оснивачка добит. По Хилфердингу она се садржи у предујмљеном капиталу А, који се раставља на капитал који функционише N, и оснивачку добит п г . То међутим, није тачно, jep се она остварује кроз кретање акције и садржи ce у N a .

(16) К. Маркс, цит. дело стр. 369.

A —H t —P ... П ... P' —H'i I H, A