Анали Правног факултета у Београду

ХИЛФЕРДИНГОВА АНАЛИЗА ОСНИВАЧКЕ ДОБИТИ

185

сведе на камату. Слободни новчани капитали појављују се као капитали који траже пласман било у акције, било као зајмовни капитали са сталном и одређеном каматном стопом. Конкуренција око ових различитих могућности пласирања доводи до тенденције да се цена акције сведе на цену пласмана са сталном каматом. То значи редукција дивиденде као категорије која садржи камату и предузетничку добит, само на камату. Приход акционара од индустриског профита има тенденцију да се сведе на камату. Taj процес омогућава развитак система акција и трговину њима преко ефектне берзе. Предузетничка добит добија сада нови облик независан од дивиденде. Док je у оквиру дивиденде она била текући приход, годишњи, периодичан доходак, сада се она капитализује, она добија свој посебан облик у категорији оснивачке или емисионе добити. Капитализовање се врши по истим законима, који у капитализму важе за претварање периодичних доходака у њихову цену. То значи да се оснивачка добит појављује као цена предузетничке добити капитализоване по општој каматној стопи. На тај начин оснивачи акционарског друштва наплаћују предузетничку добит једном заувек, а не као периодичан доходак. Према томе, основне економске разлике између инокосног предузећа и акционарског друштва састоје се: 1) у ослобађању индустриског капиталисте од функције индустриског предузетника, 2) у настајању фиктивног, акциског капитала и 3) у образовању доходака у облику дивиденде и оснивачке добити. Оне сачињавају суштину економске теорије акционарског друштва, коју je започео Маркс својом анализом у 111 књизи „Капитала” a коју je развио и формулисао Хилфердинг (17).

II

За анализу оснивачке добити као посебне економске категорије узећемо Хилфердингов пример у коме je дата њена суштина (18), тј. да je она капитализована предузетничка добит. „Узмимо једно индустриско предузеће са милион марака капитала. Просечан профит нека износи 15%, а општа каматна стопа

(17) Р. Хилфердинг, цит. дело стр. 113.

(18) Не обрађује се питагье облика у којима се јавља оснивачка добит. Већ из cantor назива категорије излази да се она јавл,а у свим стадијима живота акционарског друштва, у којима се врши емисија акциЈа (напр. оснивагье, реорганизација, повишење основног капитала итд.), Најчешће се реализује кроз продају акције са ажијом напр. ако акција од 100 има курс од 193, ажија од 93 претставља износ оснивачке добити који гтада на акцију. Међутим он може настати и при продаји акције ал пари. То je случај када се акционарима предузећа, које доноси високу дивиденду, издају бесплатне акције. То изазива пад њиховог курса на номиналан износ или чак и испод шега (тада се говори о „разводњавашу"). Продајом тих бесплатних акција реализује се оснивачка добит. Чест je случај приликом тзв. квалификованог оснивања да се врши висока процена стварних улагања апора приликом уношегьа у акционарско друштво. Разлика између стварне вредности унетог капитала и номиналног износа добијених акција садржи у себи исто тако оснивачку добит.