Анали Правног факултета у Београду

186

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

5«/о. Предузеће доноси профит од 150000 М. Сума пак од 150000 М имаће, као годишњи доходак капитализован по 5%, цену од 3000000 М. Разуме се, новчани капитал би по 5% хтео преузети само папире KOJI доносе сталну камату. Али ако узмемо високу npewnjv на ризик, рецимо од 2%, затим управне трошкове, тантијеме итд. који he се морати подмирити из профита предузећа, и који су у приватном предузећу насупрот акционарском друштву остали уштеђени, и ако стога узмемо смањење расположивог профита за 20000 М, онда he се моћи поделити 130000 М, које треба акционарима да пруже укамаћење од 7 0/ о. Цена акција равна je тада 1857143, рецимо округло 1900000 М. Но да би се произвео профит од 150000 М, потребан je капитал само од 1 милион марака, 900000 М je слободно; ових 900000 М произилазе из претварања капитала који доноси профит у каматоносни капитал (који доноси дивиденду). Не узимајући у обзир веће управне трошкове који произилазе из облика акционарског друштва и смањују профит, овај износ од 900000 М je једнак разлици између износа капитализованог по 15°/о и износа капитализованог по 7%, дакле између капитала који даје просечну профитну стопу, и капитала који даје просечну камату. Ов а разлика се јавља као „оснивачка добит“ („Gründergewinn“), извор добити који произилази само из претварагьа капитала који доноси профит у облик каматоносног капитала“ (19). „Посматрамо ли сад формулу за оснивачку добит (Од), долазимо до следећег ■ — ако означимо просечни профит сап, дивиденду сад, а принос предузећа са П и ако се потсетимо, да je капитал једнак стострукој камати подељеној с каматном стопом:

У ова два става Хилфердинг даје дефиницију оснивачке добити, објашњава њен настанак и одређује факторе од којих зависи њена величина.

Овој анализи се могу учинити две замерке. Прва се односи на прецизност формулација и правилну употребу појмова, а друга на питанье да ли je просечни профит чинилац који утиче на одређивање величине оснивачке добити.

Што се тиче прецизности формулација замерка се односи, пре свега, на употребу појмова приноса предузећа, просечног профита и просечне профитне стопе. Хилфердинг претпоставља у свом примеру да акционарско друштво, о коме je реч, остварује просечни профит. То значи да je принос тог предузећа једнак просечном профиту. У његовом примеру je то износ од 150000 М. Интересантно je да Хилфердинг говори о том приносу као профиту (Profit), а израз просечни профит (Durch'schnittsprofit) употребљава за стопу од 15°/о, која je у ствари просечна профитна стопа (Durchschnittsprofitrate). При крају првог става употребљен je израз просечна профитна

(19) Р. Хилфердинг, цит. дело стр 110. (20) Р. Хилфердинг, цит. дело стр. ИЗ,

юоп юоп Од = (20т Д п