Анали Правног факултета у Београду

ХИЛФЕРДИНГОВА АНАЛИЗА ОСНИВАЧКЕ ДОБИТИ

187

стопа за стопу од 15%. Ово мешање просечног профита и просечно профитне стопе срећемо и на стр, 187 „Финансиског капитала“, само се тамо категорија просечног профита означује као просечна профитна стопа. Ово мешање појмова просечног профита и просечне профитне стопе не може се примити, јер то нису идентични појмови. Просечни профит je „профит који саобразно општој профитној стопи пада на неки капитал дате величине, ма какав му био органски састав“ (21). По Марксу je просечан профит, ако се бројно изрази, апсолутан број. Дакле, 150000 М, а не 15%. Просечна профитна стопа изражава процентни однос. То значи да у цитираним ставовима свуда појам просечног профита треба заменити изразом просечна профитна стопа. Тамо где се говори о приносу предузећа и профиту говори се уствари и о просечном профиту. Непрецизност у употреби појмова огледа се и код употребе појма дивиденде. Као што je истакнуто, под појмом дивиденде подразумевају се две ствари: прво, апсолутан износ дела добити предузећа који отпада на акцију, и друто, процентни однос између тог дела добити, коју предузеће дели и номиналног износа акције (22). У Хилфердинговом примеру овим појмовима дивиденде одговарају износи од 150000 односно 130000 Ми за процентни однос стопа од 15 односно 13%. У пример се уводи стопа за капитализацију профита од 7%. Ову стопу Хилфердинг одмах не именује. У доцнијем излагању он je везује са општом каматном стопом, јер je она уствари каматна стопа од 5% плус премија на ризик од 2%. Она je процентни однос дохотка који даје акција према њеној тржишној цени и као таква означава рандман акције (23). Међутим, већ у првом ставу Хилфердинг и тај однос подводи под појам дивиденде. На тај начин се у обрасцу за одређивање величине оснивачке добити потпуно изгубила каматна стопа као фактор, и замењена je појмом дивиденде, који не може да се прихвати. Ако би се овај појам задржао, он би довео до тога да би се као фактори за одређивање величине оснивачке добити морали да узму дивиденда (у значењу профита) и дивиденда (у значењу опште каматне стопе). Уместо да објасни настанак оснивачке добити, овај појам отежава њено разумевање. Ни сам Хилфердинг нигде доцније не употребљава појам дивиденде у

(21) К. Маркс, цит. дело стр, 119.

(22) Хилфердинг употребљава појам дивиденде у оба значења, што се види на примеру који даје у цитираном делу на стр. 115, прим. (10). На стр. 117 изричито дефинише дивиденду као апсолутан износ: „Дивиденда je првобитно једнака камати плус премија на ризик.“

(23) Taj се однос у економској литератури означава именом „рендита“. Да се ради о том односу може се рачунски доказати на цитираном примеру; Тржишна вредност акције, чији je номииални износ 1 000 М, износи 1 900 М. њен принос je 130 М, тада je рендита %-ни однос приноса и курса акције једнака 100X130/1 900, што има као резултат 7% приближио). Пошто je рендита уствари појам који je изведен из опште каматне стопе и због конкуренције на тржишту капитала тежи да се са том каматном стопом изједначи, то при објашњешу фактора који одређују оснивачку добит није потребна, јер само прикрива одлучујући значај опште каматне стопе.