Анали Правног факултета у Београду

132

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

и због неоспорног хијерархиског характера права кроз које се манифестује државна власт немогућа je доследна и потпуна примена начела поделе власти. Стога je принцип поделе власти, апсолутно схваНен, не само научно неоснован него и као политички идеал неостварљив. Немогућа je, дакле, расподела државних правних функција међу разне државне органе на тај начин што би носиоци сваке функције били апсолутно независни и равноправии и што би правил акти, израз правке функције и мера власти једног носиоца, били равноправии са актима другог носиоца и што би носилац једне правне функције искључиво вршио једино ону функдију чији je носилац. Према томе, као остварљива правнотехничка формула организације државне власти, принцип поделе власти значи такву организацију државне власти у којој je извршена расподела државних правних функциј ана разне носиоце и вршиоце органе, у којој носилац једне функције није у исто време главки носилац, орган неке друге, од преостале две функције, где према томе, један орган нормално признаје акте другог, уколико нису очито ништавни. Ради координације органа и несметаног вршења власти, носиоци појединих функцигја врше, спорадично, једну или обе остале функције и, што je нарочито важно, постоји позитивноправна превласт једног од органа у том смислу, што се његови акти сматрају као акти најјаче правне снаге. У демократским земљама ту превласт има, бар формално и у. начелу законодавни, претставнички орган. Историски посматран принцип поделе власти je одиграо своју улогу као средство компромиса феудалне аристократије са монархом на челу и младе још недовольно моћне буржоазије у време кад je прва била ослабила а друга била још недовољно јака да преузые власт потпуно у своје руке. Треба признати да je у условима неограничене власти монарха и његових чиновника у апсолутистичкој Француској XVIII века принцип поделе власти као политички постулат одиграо прогресивну улогу претстављајући израз класне борбе буржоазије против реакционарне феудалне аристократије, оличене у монарху. Узевши потпуно власт, као што смо видели, буржоазија ни je потпуно и доследно остварила принцип поделе власти у организации своје државе. Законодавство, управа и судство нису у буржоаској држави као што смо горе показали —■ три одвојене, самосталне и независне власти, него три разна облика вршења јединствене, по правном карактеру и класној суштини, државне власти. Прву примену (у извесној мери) демократског вида јединства власти можемо наћи у Јакобинском уставу од 1793 г. (конвентски систем); имамо je добрим делом и у Швајцарском уставу од 1848 године. Прва форма пролетерске државе Париска комуна, као и совјетска држава створена политичном победой руског пролетаријата у Октобарској револуцији садрже као једно од својих на-