Анали Правног факултета у Београду

133

НАЧЕЛО ЈЕДИНСТВА ВЛАСТИ

чела организационо начело јединства власти, Маркс и Лењин истину демократски вид начала јединства власти, јединства законодавне и извршне власти у претставничким телима радног народа, као једно од начела државе пролетариата. Један од првих уставних аката АВНОЈ-а на његовом II заседању, новембра 1943 године, јесте акт о његовом конституисању у „врховно законодавно и извршно народно претставничко тело”. Уставно уређење нове Југославије, изражено и утврђено Уставом од јануара 1946 године и Општим законом о народним одборима од 1946 године, садржи као организационо начело начело јединства власти у његовом демократском виду. Наш нови уставни систем, нравно уобличен савезним Уставним законом од 13 јануара 1953 године заједно са Општим законом о народним одборима од априла 1952 године не само потврђује него настоји да још више развије и што потпуније оствари овај принцип. У чему се он састоји? Принцип јединства власти у његовом демократском виду као организационо начело нашег уставног система свакако не значи да један орган или једна врста органа врше све облике манифестације државне власти. Него шта? Ово начело пре свега полази од поставке да je државна власт по својој битности једна jep je суверена, највиша на државној територији. r Суштина његове садржине je у поставци да je државна власт јединствена по извору и припадности, и то да „она произлази из народа и припада народу“ (чл. 6 ст. 1 Устава ФНРЈ) како се каже у овој одредби Устава од 1946 која je у својој основној идеји новим Уставним законом не само задржана на снази него je још више учвршћена, развијена и конкретизована. У новој формулацији та поставка о народу као извору власти дата je (у чл. 2 Уставног закона) овако: „Сва власт у ФНРЈ припада радном народу. Радни народ врши власт и управља друштвеним пословима преко својих претставника у народним одборима и народним скупштинама, у радничким саветима и у другим самоуправним органима, као и непосредно путем избора, опозивања, референдума, зборова бирача, савета грађана, учешћа грађана у управи и правосуђу и путем других облика негюсредног утправљања.” Начело ј единства власти у новом уставном систему значи тенденцију да претставнички органи државне власти, као претставници радног народа, обухвате у својој делатности и извршне функције власти, те да тако у својству општих претставника друштва не само одређују него и остварују заједничке интересе, уз активну ■ али подређену и контролисану сарадњу стручног службеничког апарата, администрације. Оно, дакле, значи јединство законодавне и извршне власти „концентрацију читаве политичке власти у рукама радног претставништва“ (Енгелс) радног народа. Значи и тен-