Анали Правног факултета у Београду

134

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

денцију за проширењем и развијањем разних облика непосредне демократије, гдегод je она технички остварљива. То опет не значи да се без штете по овај принцип разни облици вршења државне власти те могу расподелити тако да их врше разни органи. Баш напротив. Из правнотехничких разлога постоји нужност и потреба за извесном поделом рада међу органима. Али и онда када разне правне функције разне облике вршења власти врше разни органи као главни носиоци појединих од тих облика вршења власти, њихови акти нису сви исте правне снаге. Постоји позитивноправна превласт једног од органа претставничког органа државне власти која се састоји у том да акти тога органа имају најјачу правну снагу и да акти других органа морају бити сагласни с актима највишег и то претставничког органа државне власти. Поред тога, остали органи државне власти, извршни и судски, добивају овлашћење за свој рад непосредно или посредно од највишег, народног претставничког органа државне власти. Дакле и поред мноштва органа, постоји јединство и постизава се јединство кроз хијерархију органа и хијерархију њихових аката. Као једну карактеристичну ознаку начела јединства власти код нас треба навести и јединство централне и локалпе власти. Да видимо сад, како поближе све ово изгледа по нашем новом Уставном закону, боље рећи по нашем новом уставном систему (рачунајући ту и нови Општи закон о народним одборима), тј. како се у њему одражава начело јединства власти, како изгледају инструменти и механизам за његово обезбеђење. Почећемо с оним што смо горе последнее рекли у давању општих поставки; с јединством централне и локалпе власти. Познато je да je једна од особина нашег садашњег уставног система широка децентрализација извршних функција власти изражена на тај начин што су народни одбори поставл>ени као основни органи власти радног народа и највиши органи власти општине, града и среза локалних територијалних заједница и што се извршне функције власти, по правилу, обављају од стране народних одбора (или њихових органа). Републички и савезни органи врше само оне извршне послове који по својој природи, а по изречној одредби Устава или закона, спадају у њихову надлежност. Само изузетно, и по овлашћењу закона, непосредно извршење закона и других правних прописа савезних и републичких врши се преко посебних савезних и републичких органа на терену. Оваква децентралицазија потребна je, по речима Кардеља, прво, да би извршење било што више у складу с конкретним условима који нису увек једнаки; друго, да би најшире народне масе могле да имају непосредну контролу над радом извршног апарата и да би трудбеници заиста могли свестрано и слободно развијати своју социјалистичку иницијативу; и треће, да се спречи претварање државног управног апарата у неку самосталну централизовану