Анали Правног факултета у Београду

НАЧЕЛО ЈЕДИНСТВА ВЛАСТИ

135

владајућу снагу над друштвом. А и кад постоје неки подручни, периферии савезни и републички органи на терену они нису претставници централне власти у локалним јединицама него радне јединице, поготову нису неки тутори над локалним самоуправним органима власти народним одборима општине, града, среза. Не постони, по нашем уставном ситему, као што je то случај са Бенином буржоаских држава и као што je то био случај у старој Југославији двојство, паралелизам централне и локалне самоуправне власти. Нема код нас поред народних одбора joui неких локалних претставника централне власти у лицу среских начелника, потпрефеката, префеката, жупана, гувернера и сл. Не. Народни одбори су једини локални органи јединствене државне власти радног народа, који било преко својих претставника у локалним, републичким и савезним највишим органима или у разним видовима непосредне демократије (савети, комисије грађана, зборови бирача, референдуми) врше власти и обавл>ају друштвене послове. У томе се састоји јединство централне и локалне власти. Међутим, широка децентрализација и стварна и пуна самоуправа поставља проблем не само одржавања јединства власти него и обезбеђења ј единства друштвеног и политичког система. А то јединство по:тизава се помоћу три врсте инструмента. Пре свега, Уставни закон поставља (у чл. 4 ст. 3) принцип да се самоуправљање радног народа како у привреди и друштвеним службама тако и у локалним територијалним заједницама врши у сагласности са општим друштвеним интересима израженим у закону и у другим одлукама претставничких тела радног народа народних скупштина и народних одбора.

Затим, међусобна повезаност народних скупштина и њихових извршних органа извршних већа с једне и народних одбора с друге стране путем овлашћења која имају једни према другима обезбеђује поштовање општих друштвених интереса изражених кроз законе и друге одлуке претставничких тела радног народа. Та овлашћења која имају органи власти шире, па тиме више, полигичке заједнице према органима- власти- уже, па тиме ниже, полиь тичке заједнице састоје се у праву контроле законитости и, следствено, праву укидања, поништавања или обустављања незаконитих аката. То овлашћење у крајњем случају, ако je у питању рад у очитој супротности са Уставом или законом, може ићи и до распуштања народног одбора (чл. 27 Општег закона о народним одборима) од стране надлежног органа власти републике. Али ни тада, нови народни одбор не поставља се одозго, него бира од стране грађана односне локалне територијалне заједнице. Трећи не мање значајан инструмент за одржавање јединства, како власти тако и друштвеног и политичког система, и поред широке децентрализације и самоуправе локалних органа јесте рад и активност општеполитичке организације радног народа