Анали Правног факултета у Београду

ДИСКУСИЈА

193

исто тако да je и основица наследног права стварно економске природе. Али су ти имовински односи овде квалификовани извесним личним или субјективним моментима, тако да се у првом редупојављује и истине код тих односа личност човека, односно грађанина као субјекта њиховог, а не имовина или имовинска вредност уопште. Отуда и посебан карактер прописа и установа које чине садржину наследног права.

Осим тога, знамо да постоји и читав низ уговорних, односно облигационих права или овлашћења грађанскоправног характера која су такође везана за личност њиховог првобитног носиоца, тако да су непреносива (напр. права и обавезе из уговора о раду и уговора о делу, кад се приликом уговарања имају у виду нарочита лична и стручна својства или квалитети појединаца). Нису такође преносива ни извесна права и овлашћења настала из односа грађанскоправне одговорности, тј. права на траженье накнаде штете (напр. право на накнаду штете настало у случају смрти или повреде тела или здравља по правилу се не може другоме уступите). А и ова материја такође спада у грађанско право.

Продирање овога елемента „прометљивости” у грађанско право у извесном смислу познато je и под именом тзв. комерцијализарине грађанског права. Ту je био одлучујући интерес привредног и правног промета, интерес практичности, а не обзири човечности и правичности, који се у грађанском праву првенствено морају имати у виду. Но, ово гледиште др. Гамса о „прометљивости” права као једној од битних карактеристика грађанског права треба без сумње довести у везу и са његовим доцније изнетим схватањем да и привредно право чини у извесном смислу део грађанског права (стр. 286). Због чега je и у овој књизи (на крају излагања) посебан одељак посвећен излагању елементарних појмова привредног права.

Задржали смо се мало више на овоме питању због тога, што je оно, као што ћемо даље зидети, унеколико у вези и са питањем о месту грађанског права и појединих његових делова у правном систему ФНРЈ, које je питање данас нарочито актуелно.

2. Проучавајући термин „грађанско право” др. Гаме долази до закључка да у социјализму овај израз не одговара своме етимолошком пореклу, да има само конвенционално и условно значење ида се употребљава само због традиције (стр. 107). Ово питанье о умесности назива „грађанско право” je такође врло интересантно и вредело би се и на њему мало дуже задржати, нарочито поводом дискусије о проблемима у познатоме образложењу основних принципа, односно нацрта нових привредних прописа, У томе образложеньу найме поставља се и проблем изградње нашега новог правног система, а у вези са тим и питање о евентуалном одбацивању термина „грађанско право” и његовој потпуној или делимичној замени термином „имовинско право”. Ту се истовремено указује и на