Анали Правног факултета у Београду

194

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

задатак који стоји пред нашем нравном теоријом; „да грађанско право, уколико треба да остане као категорија, друкчије постави, да га на другој основи систематизира” (В. др. Леон Гершковић, Основни принципи нових привредних прописа, Архив, бр. 3/1952, стр. 269).

По нашем пак мишљењу, израз „грађанско право” има и данас свој пуни смисао, па и своје стварно оправдаае. Зато сматрамо да овај термин и дал>е може добро послужити као име једне одређене правке гране у нашем правном систему. Taj je израз управо и данас, у нашем новом праву и новој друштвеној и привредној стварности, не само уопште прихватльив и умесан, већ je за извесне делове нашега данашњег права и правног система још увек и врло изразит и адекватан. И то не само по досада уобичајеном значењу и смислу тога израза, него исто тако и по његовоме историском и етимолошком пореклу. Не улазећи овде у детаљнију дискусију знамо найме да израз „грађанско” и „цивилно право“ (jus civile) потиче још из старог римског права и да je тамо претстављао уствари обавезна правила понашања слободних и пуноправних (за оно време пуноправних) римских грађана. Познато je исто тако, да je тај израз доцније прихваћен и у праву буржоаских држава заједно са тзв. рецепцијом одговарајућих делова римског права. А у овоме случају, мислимо, најважније je то што су у настанку термина, односно израза „грађанско право”, заједно са прописима које je тај израз негда означавао, били стварно одлучујући извесни субјективни елементи, тј. тај термин je више настао с обзиром на носиоце одговарајућих субјективних права, него с обзиром на односе које су правки прописи познати нам под тим изразом имали да регулишу (као што смо напр. имали и термин „трговачко право” место данас више уобичајенога термина „трговинско право“).

И зато сматрамо да грађанско право треба и даље да остане у систему права ФНРЈ као посебна категорија, посебна правка грана. Али наравно не са његовом досадашњом садржином; јер су извесне коренитије измене у нашем досадаппьем правном систему управо неопходне, нарочито уколико се тиче имовинских или привредних односа и њима одговарајућих правних норми. Нама, пак, изгледа да грађанско право треба првенствено да обухвати све оне односе и норме које се тичу човека појединца и његових личних животних односа у друштву и породици, норме које човека како je то негде лепо речено прате од рођења до смрти... А то су управо они правки одиоси и установе који данас чине предмет и садржину породичног и наследног права. Иако смо већ одавно уочили његове специфичне одлике и заступали мишљење да се породично право, по природи и суштини установа и односа који чине његову садржину и његов предмет, знатно разликује од осталих делова грађанског права и да оно претставља посебну правну целину, односно