Анали Правног факултета у Београду

ДИСКУ СИЈА

195

посебну правку дисциплину, сматрамо да би породичном праву у систематском погледу данас било место баш у оквиру грађанског права (в. нашу расправу; О државној интервенцији у породичним односима, Београд, 1927). Разлози за овакав закључак изнети су укратко у овој и претходној тачди овога приказа, с обзиром и на предвиђено систематско издвајање чисто имовинских односа и прописа у једну засебну грану нашега правног система под именом „имовинско право“. И др. Гаме, говорећи даље о породичним имовинским правима, каже: да су та права по настанку, по основу породична, али да се имовински изражавају и да „спадају дакле у грађанско право“ (подвукао А.Л.). Породичном праву je дакле место у оквиру грађанског права и с обзиром на карактер његових имовинских односа. - Но у оваквим и сличним разматрањима треба увек имати у виду да се не само породично или наследно право већ ни грађанско право уопште дакле с обзиром и на његов досадашњи систематски састав и уколико je по своме предмету или својој садржини имовинског характера, никако не може идентификовати са имовинским или привредним правом, као што се никад није могло потпуно идентификовати ни са тзв. приватним правом. Може се дакле са основой говорили само о њиховој већој или мањој сличности, али не и о њиховој апсолутној истоветнсти. Јер као што je то лепо речено у поменутом образложеньу основних принципа нових привредних прописа, код тзв. имовинског права, као и код привредног (а ми сматрамо да ова два израза у појамном и терминолошком погледу нису истоветни) ипак je реч „о основним односима управљања имовином, правима на имовини и правном промету који се односи на имовину“ (др. Гершковић, стр. 269). Док се код грађанског права, напротив, регулисање имовинских односа практично врши увек, или бар по правилу, с обзиром на одређена лица као носиоце датих субјективних права. Право на издржавање у породици (право алиментације) je напр. по својој садржини имовинске природе, али je оно везано за личност одређеног корисника, правног субјекта, тако да корисник то право не само да не може на другога пренети већ га се штавише не може правно пуноважно ни одрећи. Знамо исто тако да чланови породице осигуранога лица у социјалном осигурању, напр., имају своја лична, оригинарна, непреносива и неотуђива имовинска права, аи та права не спадају систематски ни у породично нити пак у грађанско право. Ко пак наслеђује? Наслеђују обично најближи сродници оставиочеви, за које се у правној науци о наслеђу каже да у извесном смислу продужују имовинскоправну личност умрлога, његов имовинскоправни субјективитет. Наследно право je найме тако непосредно везано са породичним да се не без основа назива и породичним правом на случај смрти. Познато je да наследно право, исто као и породично, није било обухваћено ни Богишићевим Општим имовинским закоником од 1888 (за Црну Гору).