Анали Правног факултета у Београду

196

АВАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Што je дакле у речевом смислу имовинскоправно није увек било ни у систему тзв. приватног права истовремено и грађанскоправно, као што би се то каткад могло закључити из научних расправа наших правних аутора. Због тога и породична имовинска права треба да уђу у састав нашег грађанског права, али не само зато што се на један или други начин имовински изражавају, већ зато што су то имовински односи посебног правног карактера. Знамо пак да „ни буржоаско право није под грађанским правом разумевало само имовинскоправне норме, које регулише права грађанина у имовинским односима, него и све остале норме које регулишу положа] грађанина у друштву (лична права, породично право, наследно право итд.)”. (Тако Гершковић, op. cit. стр. 269.) Поред породичног и наследног права, наше ново грађанско право требало би да обухвати и сва друга лична грађанска права која се тичу човека појединца а по својој природи и функцији не припадају некој другој правној грани. Грађанско право би требало дакле и даље да остане у извесном смислу „опште право“, тј. да, поред оних односа и прописа који су му више или маае специфични, обухвати и регулише и све друге сличне људске, односно друштвене и правке односе. Не можемо овде улазити у детаље, али сматрамо да би грађанско право од његових досадаппьих саставних делова, поред наследног и породичног права, требало конкретно да обухвати joui и извесне установе (правне институте) стварног права као што су напр. личне службености, лична својина и сл.. Међутим, облигационо право и остали делови стварног права а посебно право залоге, које je и функционално у највећој мери везано са облигационим правом, могли би да припадну имовинском праву као евентуалној новој грани нашега правног система, Претпостављамо да би овакво схватање предмета и садржине нашег грађанског права могло да допринесе бољој систематици нашега права уопште и да би било бар углавном сагласно и са поставком да „грађанска права у нашем систему регулишу односе грађанина у друштву” (в. Гершковић, citato loco). У сваком пак случају, правку технику и терминологију грађанског права, па чак и читав низ грађанскоправних појмова, мислимо да би требало схватити као једну тековиыу историје, односно људске цивилизације и културе, исто онако као што напр. схватамо и поједине тековине из области књижевности или уметности. Знамо пак да код промене друштвеног уређења исте речи, тј. исти прописи и термини, добијају сасвим друкчији садржај. 3. - По својој садржини као ипо методу и начину излагања и обраде материјала, ова књига, узевши уопште, даје један повољан одговор на питање: каква треба да буде књига која je у првом реду намењена да послужи као уџбеник нашим студентима. Од такве се пак књиге, по досад запаженоме мишљењу наших аутора и наставника права, углавноме тражи: да се ограничи на основне ствари, тј.