Анали Правног факултета у Београду

ДИСКУ СИЈА

197

на основне појмове и установе одређене научне дисциплине, без преоппшрности и претрпавања наставног градива; да излагање буде сажето, што јасније и што прегледније, нарочито у основним питањима и материјама које су теже схватљиве за почетнике; да студентима треба дати готов научни матери ј ал у одређеноме периоду, с тим да у датоме материјалу дођу довољно до изражаја и елементи идейности, стручности и научности. И то све с обзиром на чињеницу: да је тежиште једног универзитетског уџбеника баш у томе да студент буде упозорен на проблеме. Што зачи да писац уџбеника мора дакле у сваком погледу имати и „довольно осетљиво ухо за мишљење студената” и уопште за њихове могућности, жеље и потребе. Jep ce сматра да универзитетски уцбеник само на тај начин може задовоЛэити „основне педагошке стандарде”... (в. посебно оцене и приказе: проф. Растовчан, Архив, бр. 4/50, стр. 750, и бр. 3/51, стр. 495; др. Рад. Лукић, Архив, бр. 4/51; затим, реферат др. Д. Јанковића и др. М. Јездића на Трећој интерфакултетској конференцией правних факултета; О идеолошком и стручком уздизању наставе на правним факултетима ФНРЈ, Архив, бр. 1/50, заједно са дискусијом по томе реферату). Приликом проучавања и објашњавања појединих правних појмова и установа, као и при навођењу и проучавању појединих законских текстова, аутор се ни je држао само дескриптивног начина излагања већ се истовремено упушта и у ближу научну и стручку анализу изнетог материјала, увек узимајући у обзир и нашу друштвену и привредну стварност и наш правни систем као целину, указујући на основне идеје и принципе који се налазе у основи појединих установа. Тако напр. лепо je приказан и објашњен појам имовине (стр. 200 —209), што омогућује и правилки je схватање појма општенародне имовине, који je још увек доста неодређен; затим, појам и значај државних органа као правних лица (стр. 301). Добро je исто тако уочена и подвучена разлика између појма правке радње у ужем смислу и правних послова, мада би ту разлику, изгледа нам, ради њенога бољег разумевања од стране студената, требало joui више примерима истаћи и објаснити. Јасно je и сажето објашњен и појам права управљања, иако сматрамо, да би се, с обзиром на општи значај ове установе у нашем правном систему, на томе појму и овде можда требало још опширније задржати. Др. Гаме каже за израз „право управљања“ да je скроз погрешай и неадекватан, али да je већ одомаћен, те да га у недостатку бољег засад и ми употребљавамо (стр. 99). Исто тако у овоме уџбенику требало je дати мало више места и излагању о недозвољеним радњама (деликтима) као правним чињеницама у оквиру грађанског права. Ово нарочито с обзиром на данашњи значај и актуелност проблема грађанскоправне одговорности и основа накнаде штете, а у вези и са питагьем о грађанскоправној заштити општенародне имовине. Ова материја je овде само