Анали Правног факултета у Београду

198

АНАЛИ ПРАВНОГ Ф АКУЛ TETA

узгредно додирнута и то у вези са излагањем о правном промету (стр. 211) и о последицама неважности правних послова (259). С обзиром на све већи практични значај питања о одговорности у нашем друштвеном и правном животу, реченој установи треба данас и у правној настави поклонити веку пажњу. На важност овога питања указано je и у чланку „Нека нова питања наше теорије о социјалистичкој држави и праву“ Архив, бр. 3/1950, где су такође изнети и скицираыи и још неки од непосредних проблема и задатака наше правые науке. Ту je, поред осталога, речено да проблем одговорности у свим њеним видовима (дисциплинске, политичке, административне, материјалне односно грађанскоправне и кривичне) претставља важан принцип социјалистичког права, а да наша теорија није доволшо обратила пажњу овоме питању, мада цела реорганизација нашег система управљања у привреди поставља у први ред ово питање и доноси извесне проблеме који траже своја дубља и нова решења (стр. 400).

Али je то исто тако и ствар програма наставе грађанског права на нашим факултетима, који програми такође треба да се више саобразе новим условима и потребама нашега друштвеног и привредног живота.

Говореки о месту грађанског права у општем систему правном а посебно о односу приватног и јавног права, др. Гаме критикује мишљење по коме je појам приватног права као противположност јавном праву нестао у нашем правном систему, па даље излаже да подела права на приватно и јавно није нека произвольна концепција извесних теоретичара, век да je то друштвена реалност у друштвеном систему у коме постоји робно-новчана привреда, те да и ова подела односно разликовање приватног и јавног права има своју дубоку логику (стр. 92).

Правилно je и добро постављен и објашњен и проблем судске праксе као извора права. Пошто je найме укратко изнео и проучио најважније аргументе који се у погледу значаја судске праксе наводе за једно и друго гледиште у области тумачења и примене права, нарочито с обзиром на извесне специфичне особености нашег грађанског права и стања његовог развитка у садашњем моменту, као и на положај и улогу нашега народног судства и државне арбитраже, др. Гаме сасвим правилно закључује да je судска пракса у садашњој фази развоја нашег права несумњиво извор права (стр. 138). Притом аутор такође сасвим умесно примећује да je судска пракса свакако само супсидијерни извор, тј. да се она у томе својству или облику извора права може узети у обзир само после закона као првенственог извора (стр. 138).

По нашем мишљењу, нарочито je добро обрађен одељак о предмету, методу и систему грађанског права, као и материја о изворима права и правним пословима.