Анали Правног факултета у Београду

ДИСКУ СИЈА

199

4. Уколико се пак тиче система излагања, могле би се учинити извесне примедбе, које су иначе такве природе да уопште узевши никако не умањују вредност и знача] ове кгьиге. Тако, могло би се напр. дискутовати о томе; да ли наслов трећег одељка другога дела ове књиге који гласи „Грађанскоправни однос” одговара питањима и установама које су у њему проучавају, или би пак наслов овог одељка, с обзиром на његову садржину, требало друкчије формулисати. У овом одељку je найме поред осталог реч; о праву у објективном и субјективном смислу, о субјектима права, о класификацији грађанских права и њиховој подели на апсолутна и релативна; затим о објектима грађанског права, о имовини, о правном промету, о недозвољеним радњама (деликтима) и др.. Мислимо да би оваквој садржини више одговарао наслов „Класификација грађанских права” или пак „Класификација грађанскоправних односа”; док би о грађанскоправном односу уопште требало говорити раније, тј. тамо где je била реч о предмету грађанског права, или пак у одељку о правним условима, који се као што знамо • баш првенствено и поглавито и тичу грађанскоправних односа, њиховог постанка и престанка и сл.. Но, без сумње да др. Гаме ову систематску поделу градива изводи из своје дефиниције елемената правног односа, јер по тој дефиницији „елементи правног односа су лица која су носиоци права и обавеза, као и сама та права и обавезе” (стр. 147) чему се не би имало шта да приговори. Иначе, овај одељак садржи, у сразмерном обиму, и некоја општа разматрања о питањима којима je углавном место у оквиру теорије државе и права.

Исто тако мислимо да би излаганье о правним субјектима требало да чини један посебан одељак. Ово нарочито с обзиром на све већи значај установе правних лица и њихову улогу у друштвеном и привредном систему наше земље, посебно уколико се тиче привредних предузећа и других привредних организација. Правна лица имају заиста у данашњем друштвеном и привредном животЈ огромну улогу, тако да се без њих, као што je то и у овој књизи истакнуто (стр. 165), савремени и економски правни живот не може замислити. Сагласно овој констатацији о улози и значају правних лица та материја je овде у довољној мери обухваћена и добро обрађена. У томе пак евентуалном посебном одељку о правним лицима и правним субјектима уопште требало би обухватити и материју која je обрађена у одељку „Привредно право” под насловом „Субјекти привредног права” (стр. 297 —314). Пошто та материја сада уствари исто толико припада грађанском колико и привредном праву. Ту се найме, поред осталога, говори: о држави, о аутономним јединицама и државним органима као правним лицима, о државним привредним предузећима, о задругама као правним лицима итд. А то су све, узевши уопште, такође и субјекти грађанског права, иако по дефиницији нису правна лица грађанскоправног карактера.