Анали Правног факултета у Београду

270

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

зних опћих закона. Али то њихово одвојено дјеловање je специјалне врсте, будући да ce оно не испољава приликом претреса и изгласавања опћих закона него прије тога. Ту ce ради заправо видели смо о давању претходног пристанка за стављање предлога опћег закона на дневни ред Савезне народне скупштине. 4. Потребно je још споменути да je Уставни закон дао одвојено Вијећу народа право да подноси предлог за ревизију Устава и предлог за примену референдума. Предлог за ревизију Устава могу поднети 20 чланова једног дома, Вијеће народа и Савезно извршно вијеће (чл. 23, ст. 1). Предлог за примену референдума могу поднети петина чланова једног дома, Вијеће народа и Савезно извршно вијеће (чл. 18. ст. 2). Према томе претставници народних република и аутономних јединица могу вршити та два права иницијативе или као чланови Савезног вијећа, или одвојено y Вијећу народа. 5. Најпосле, за просуђивање примене федеративног начела y савезном Уставном закону од 1953 несумњиво je од интереса и чињеница да je тај закон увео претставнике народних република и y Савезно извршно вијеће. Он није само прописао, да y томе Вијећу мора бити заступана свака народна република (чл. 82 ст. 4), него je такођер одредио, што je још важније, да су претседници изврпших вијећа народних република по положају чланови Савезног извршног вијећа (чл. 82 ст. 5), Тако су народне републике претстављене нарочито преко њих y том колегијалном савезном извршном органу којега су надлежности и многобројне и значајне. Тога није било по Уставу од 1946. Тако je та одредба Уставног закона осигурала народним републикама и суделовање y савезној егзекутиви. Тиме je на тој страни појачао примену федеративног начела y уставном уређењу ФНР Југославије.

Др.

Јован СтефановиН

ПРИМЕНА ФЕДЕРАТИВНОГ НАЧЕЛА У САВЕЗНОМ УСТАВНОМ ЗАКОНУ*

1. Државе су политичке творевине. Политички, привредни и остали друштвени односи датог друштвеног поретка извор су и основ правних норми које регулишу њихов даљи развој, ослобађају социолошке и политичке елементе, остварују правне институте, сачињавајући на тај начин основну правну базу друштвеног и правног система. Кад ти односи као целина сачињавају систем са одређеном идеологијом, онда ce социолошки елементи тих односа правно одражавају y уставном праву које постаје њихов регистратор и регула-

(*) Кореферат чптан на Петој интерфакултетској конференцији правних факултета ФНРЈ одржаној y Скошву октобра 1953 године.