Анали Правног факултета у Београду

ФЕДЕРАТИВНО НАЧЕЛО И УСТАВНИ ЗАКОН

271

тор, стваралац свих могућих техничких и конструктивних норми за њихово што брже и што потпуније остварење. Нема сумње да y Југославији такав политички систем постоји y виду социјалистичке демократије. Социјалистичка демократија јесте политичко-идејна основица новог уставног поретка као правног израза елемената који сачињавају социјалистичку демократију. Због тога ce односи овог права према његовим општим начелима као што je напр. федерализам, не могу оцењивати само позитивистички. Ни упоређење између текстова Устава и уставних закона не даје довољну слику о федеративном начелу и његових примена y овој фази нашег уставног живота. Баш федеративни однос претрпео je од 1946 до 1953 читав један процес развоја. У првој фази јача централизам који сужава федеративне односе (савезно-републичка министарства, привредне уредбе Владе, генералне дирекције, предузећа савезног значаја итд.). Постепено, међутим, ти ce односи опет проширују укидањем министарстава, деетатизацијом и децентрализацијом, како на републике, тако и на друге самоуправне органе. Али вршећи над овим надзор, руководећи њима и помажући их, републике ипак учвршћују свој положај. Уставни закон je дакле настао као резултат процеса оваквог мењања позиција уставног федерализма, a не непосредно из уређења на основу Устава, па због тога ни сама компарација не може дати праву слику. To нарочито важи за односе између федерације и народних република. За оцену примене федеративног принципа није само потребно знати, компарацијом уставних одредаба и иначе, како су решена одређена питања y савезном Уставном закону и y републичким уставним законима, него треба знати y првом реду шта тенденције социјалистичке демократије као идеолошког и државног система полажу y федеративне односе. Проблем примене федеративног начела на основу Уставног закона огледа ce дакле y томе колико оно одговара социјалистичкој демократији a не само y равноправности и државној самосталности појединих наших народа и њихових република. Федеративни принцип постаје елеменат y служби те демократије. Тако настаје пре свега питање о суштини федерације y социјалистичкој демократији и даље о суштини федеративног принципа, што ће затим, тек на крају омогућити одговор на питање које одредбе Уставног закона то федеративно начело јачају a које га слабе. Ми бисмо сигурно погрешили кад би на нашу федерацију, како ce она развијала све до Уставног закона и y њему нашла свој организациони израз, применили традиционална мерила класичних теорија о федерацији као савезу више држава y једну државу са више или мање развијеним самосталним правима држава-чланица и са борбом око централистичких односно центрифугалних тенденција и бригом за што већу самосталност и независност федералних јединица. Так-