Анали Правног факултета у Београду

272

АНАЈШ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

вом федеративном систему нема места y једној државној организацији, чији су основ друштвена својина на продукционим средствима, привредно и политичко самоуправљање радног народа y привредним организацијама односно y општини, граду и срезу, друштвено самоуправљање, непосредно учешће радничке класе y политичким претставничким телима, поред јаких тенденција непосредне демократије, јачања права човека и грађана. a даље суверенитет радног народа који расподељује опште друштвене задатке на савез, народне републике и народне одборе y лицу њихових претставничких тела. Јасно je да y оваквом политичком систему, састављеном од група грађана и друштвених заједница, федерација и федеративни принцип, па према томе и односи између савеза и република, као и питаше јачања и слабљења позиција република добијају сасвим друти карактер. Политички узевши наша федерација није никакав савез него једно специфично правно уређење друштвених заједница, почев од народних одбора, привредних организација и друштвенпх преко народних република као виших друштвених заједница. Народне републике, према томе, нису само националне јединице него су регионално повезане специфичне привредне, просветне. културне и социјалне друштвене групе које су самосталне утолико, уколико je то нужно због историског развитка, због различитог степена општег развитка, због различитих особености: као такве оне су уједињени делови заједнице радног народа ФНРЈ. Поред федеративног система, који значи састављену, нехомогену организацију државе, наше друштво остаје органска целина, чији органи имају да обезбеде и јединство државног система, пре свега јединство самоуправних организација и права грађана, Поједини уједињени делови y форми народних република имају притом задатак да врше функције друштвеног управљања који су по природи ствари заједничке радним људима и њиховим самоуправним органима y народној републици (1). Такав задатак јесте нарочито: опште руководство, надзор и координација рада локалних заједница, народних одбора (2). Наш садашњи федеративни систем. према томе, произилази из нашег савременог друштвеног система који je заснован на суверенитету радног народа и на друштвеном самоуправљању. Због тога „Kama федерација није више федерација старог типа. Она више није само уједињење нација и њихових држава него je пре свега постала носилац одређених друштвених функција јединствене социјалистичке заједнице југословенских трудбеника“(3). Тежиште нашег федерализма лежи y томе, колико нека конкретна правна организација доприноси развијању и учвршћивању

(1) Е. Кардељ: О основама друштвеног и политичког уређења ФНРХ 1953, Култура. Београд, стр. 24 —25,

(2) Ibid: стр. 31 (3) Ibid. стр. 52