Анали Правног факултета у Београду

ФЕДЕРАТИВНО НАЧЕЛО И УСТАВНИ ЗАКОН

273

самоуправљања локалних друштвених заједница путем републичке организације, колико ce овој омогућава развијање специфичних просветних, културних, привредних и социјалних особености y републици и сарађивање на овај или онај начин, y заједничким проблемима читаве федерације.

2. Наше народне републике су, као органи јединственог система друштвеног самоуправљања, друштвене заједнице, a њихов главни задатак je изградња и контрола привредног, културног, просветног и политичког самоуправљања на одређеној територији, даље допринос федеративној заједници, као и јачању социјалистичке демократије, опште народне имовине, одбранбених снага и права човека. Због тога je исправно рекао друт Кардељ да би „наша земља била федерација y том новом смислу, то јест као систем, заснован на друштвеном самоуправљању, и онда кад она не би била многонационална“. Даиас већ спада y историју значај наше федерације као еистема остварења националног принципа ради заштите националних, културних, просветних и других националних интереса. Национални принцип још претставл>а реални основ републичких друштвених заједница које су углавном засноване на подручјима наших нација односно историски одређене регионалности (Босна и Херцеговина, Црна Гора). Према овом принципу одређује ce y тим оквирима привредни, a донекле и политички индивидуалитет који и даље постоји y нашој социјалистичкој демократији y виду самоуправљања републичке друштвене заједнице. Можда je ово најбитнија карактеристика разлика тих заједница. Међутим, појам суверенитета народних република као и њихова државност друштвено и правно су ce преживели, прешли y формалитет и постали државноправна симболика која ce састоји само још из позитивних формалноправних елемената. Тек данас je y пуној мери потврђена реченица друта Тита да Југославија није сплет малих држава. Она je земља социјалистичке демократије радног народа изграђена на основу друштвеног самоуправљања, са народним одборима као основним органима и народним републикама као вишим друштвеним заједницама са специфичним задацима као и територијално и функционално вишим законодавним органима, y којима федерација обједињује заједничке задатке државе, Због тога није питање y томе колико народне републике новим Уставним законом добијају или губе, него je питање каква je њихова улога према самоуправним организацијама и према заједничким интересима заједничке целине, оличеним y федерацији. Само то може бити суштина федеративног начела.

3. Нови карактер федерације види ce лепо из начина који прописује Уставни закон за организацију, надлежност и функционисање целокупног државног система. Основица свега je целина радног народа y ФНРЈ, који je носилац суверенитета. Федерацији припадају